Против наведеног правноснажног решења Основног суда у Сремској Митровици 3Кв бр.459/17 од 01.11.2017. године, бранилац окривљеног АА, адвокат Никола Јасика, благовремено је поднео захтев за заштиту законитости у смислу члана 485. став 1. тачка 1) ЗКП, са предлогом да Врховни касациони суд усвоји поднети захтев, укине правноснажна решења Основног суда у Сремској Митровици К бр.128/14 од 02.10.2017. године и 3Кв бр.459/17 од 01.11.2017. године и окривљеном досуди трошкове на име састава захтева за заштиту законитости у износу од 45.000,00 динара, са законском затезном каматом до дана доношења одлуке Врховног касационог суда. Из образложења и предлога захтева, очигледно произилази да је исти поднет и против правноснажног решења Основног суда у Сремској Митровици К бр.128/14 од 02.10.2017. године.

Врховни касациони суд је на основу члана 488. став 1. ЗКП, доставио примерак захтева за заштиту законитости Републичком јавном тужиоцу, па је у седници већа, коју је одржао без обавештавања Републичког јавног тужиоца и браниоца окривљеног, сматрајући да њихово присуство у смислу члана 488. став 2. ЗКП није од значаја за доношење одлуке, размотрио списе предмета са правноснажним решењима против којих је поднет захтев за заштиту законитости, те је након оцене навода у захтеву, нашао:

Захтев за заштиту законитости је основан.

Основано бранилац окривљеног у поднетом захтеву за заштиту законитости истиче да је суд одлуком о трошковима кривичног поступка повредио закон, јер није одлучио о свим трошковима кривичног поступка насталим од његовог покретања до његовог завршетка.

Наиме, Основни суд у Сремској Митровици је првостепеним решењем окривљеном АА досудио трошкове кривичног поступка у укупном износу од 112.300,00 динара, а који износ обухвата трошкове кривичног поступка настале само пред тим судом. Наведено решење је потврђено другостепеним решењем тог суда 3Кв 459/17 од 01.11.2017. године, са образложењем да је суд правилно одлучио када је окривљеном досудио трошкове кривичног поступка настале само пред Основним судом у Сремској Митровици, јер у списима предмета постоје докази само за радње браниоца предузете у наведеном предмету пред тим судом, те да је, с тим у вези, суд правилно захтев браниоца окривљеног за накнаду трошкова кривичног поступка, доставио Посебном одељењу Вишег суда у Београду и Вишем суду у Шапцу као стварно надлежним за одлучивање о трошковима поступка за радње браниоца извршене пред тим судовима.

Поступајући на тај начин, по налажењу Врховног касационог суда, Основни суд у Сремској Митровици је побијаним решењима учинио повреду закона из члана 441. став 4. ЗКП.

Одредбом члана 261. став 1. ЗКП прописано је да су трошкови кривичног поступка издаци учињени поводом поступка од његовог покретања до његовог завршетка.

Из списа предмета произилази да је у конкретном случају против окривљеног АА кривични поступак започет и вођен најпре пред истражним судијом Посебног одељења тада Окружног суда у Београду под пословним бројем КиП бр.72/06, да је касније предмет добио број Ки По1 271/10, да је након тога уступљен Вишем суду у Шапцу, тј. да је Виши јавни тужилац у Шапцу подигао оптужницу Кт бр.17/13 од 17.02.2013. године, где је након изјвљеног приговора у односу на окривљеног АА, предмет уступљен Основном суду у Сремској Митровици, пред којим судом је затим поступак вођен под бројем К бр.128/14, и у коме је у односу на окривљеног АА, донета ослобађајућа пресуда К бр.128/14 од 05.04.2016. године, којом је исти ослобођен да је извршио кривично дело из члана 359. став 1. КЗ и одлучено да трошкови кривичног поступка из члана 261. став 2. тачка 1) до 6) ЗКП као и нужни издаци окривљеног и нужни издаци и награда његовог браниоца, као и награда вештака, падају на терет буџетских средстава суда. Након тога је Основни суд у Сремској Митровици донео побијана решења, досудивши окривљеном АА трошкове поступка, настале само пред тим судом.

Полазећи од наведеног, Врховни касациони суд налази да су побијана решења донета уз повреду закона из члана 441. став 4. ЗКП, јер суд супротно цитираној одредби Законика о кривичном поступку, није одлучио о захтеву за накнаду трошкова окривљеног у целини, односно није одлучио о свим издацима тј. трошковима учињеним поводом поступка, од његовог покретања до његовог завршетка.

Стога је Врховни касациони суд уважио захтев за заштиту законитости браниоца окривљеног, укинуо побијана решења и предмет вратио Основном суду у Сремској Митровици на поновно одлучивање.

У поновном поступку, суд ће отклонити повреду закона на коју му је указано овом пресудом, и с тим у вези одлучити о свим трошковима кривичног поступка насталим од његовог покретања до његовог завршетка, и утврдити висину награде и нужних издатака браниоца, а у складу са одредбама Законика о кривичном поступку и одредбама Тарифе о наградама и накнади трошкова за рад адвоката и донети правилну и закониту одлуку.

Из изнетих разлога, Врховни касациони суд је на основу члана 492. став 1. тачка 1) ЗКП, одлучио као у изреци ове пресуде.

Записничар-саветник                                                                                                                  Председник већа-судија

Марина Пандуровић, с.р.                                                                                                           Бата Цветковић, с.р.

За тачност отправка

Управитељ писарнице

Марина Антонић