Пресудом Апелационог суда у Новом Саду Гж 2710/13 од 28.05.2014. године преиначена је првостепена пресуда тако што је делимично усвојен тужбени захтев тужиоца, па су обавезани тужени да му солидарно исплате материјалну штету у износу од 532.560,00 динара, са законском затезном каматом почев од 08.12.2010. године до исплате, ренту због умањења радне способности у износу од 12.270,80 динара месечно почев од 12.03.2013. године па док та обавеза стоји, са законском каматом на сваку доспелу рату, заостале рате одједном, а надаље сваког 10. у месецу за претходни месец, као и трошкове парничног поступка у износу од 297.179,00 динара, са законском затезном каматом почев од 12.03.2013. године па до исплате, док је у преосталом одбијајућем делу првостепена пресуда потврђена. Обавезани су тужени да тужиоцу солидарно надокнаде трошкове жалбеног поступка у износу од 31.216,70 динара.

Пресудом Врховног касационог суда Рев 1129/14 од 22.04.2015. године делимично је усвојена ревизија тужиоца па су преиначене пресуда Апелационог суда у Новом Саду Гж 2710/13 од 28.05.2014. године и Основног суда у Зрењанину П 1848/12 од 12.03.2013. године, у делу који се односи на ренту и трошкове поступка, тако што су обавезани тужени да тужиоцу на име накнаде штете због изгубљене зараде за период од 14.01.2006. до 12.03.2013. године солидарно исплате износ од 1.055.288,80 динара, са законском затезном каматом почев од 12.03.2013. године па до исплате, као и трошкове парничног поступка у износу од 184.190,00 динара, док је у осталом делу ревизија тужиоца одбијена као неоснована.

Уставни суд је у поступку по уставној жалби АА (овде тужиоца) одлуком Уж 8443/2015 од 22.11.2017. године усвојио уставну жалбу и поништио став први изреке пресуде Врховног касационог суда Рев 1129/14 од 22.04.2015. године у делу у којем је одлучено о трошковима поступка и одредио да овај суд у том делу поново одлучи о ревизији тужиоца изјављеној против пресуде Апелационог суда у Новом Саду Гж 2710/130д 28.05.2014. године, јер је утврдио да је подносиоцу уставне жалбе повређено право на правично суђење зајемчено одредбом члана 32. став 1. Устава Републике Србије, док је у преосталом делу уставну жалбу одбацио.

У поновном поступку по ревизији тужиоца изјављеној против пресуде Апелационог суда у Новом Саду Гж 2710/13 од 28.05.2014. године у погледу одлуке о трошковима (првостепеног и другостепеног) поступка Врховни касациони суд је на основу члана 165. став 2. у вези чл.408. и 420. Закона о парничном поступку - ЗПП („Службени гласник РС“, број 72/11 ... 55/14) донео нову одлуку о трошковима поступка.

Према стању у списима, правноснажном пресудом донесеном у другостепеном поступку 28.05.2014. године (преиначењем првостепене пресуде) делимично је усвојен тужбени захтев и тужени су обавезани да тужиоцу солидарно исплате накнаду материјалне штете због изгубљене зараде у износу од 532.560,00 динара са законском затезном каматом од 08.12.2010. године до исплате, као и ренту због умањене радне способности у месечном износу од 12.270,80 динара почев од 12.03.2013. године па убудуће, док та обавеза постоји. У преосталом одбијајућем делу тужиочева жалба је одбијена, а првостепена пресуда је потврђена. Претходном ревизијском пресудом овог суда од 22.04.2015. године, делимично је усвојена тужиочева ревизија тако што је поред већ досуђеног износа на име накнаде штете због изгубљене зараде тужиоцу на терет тужених досуђен износ од још 1.055.288,80 динара, са законском затезном каматом почев од 12.03.2013. године до исплате.

На тај начин, правноснажним пресудама донетим у жалбеном и ревизијском поступку тужилац је успео у спору са износом досуђене накнаде материјалне штете због изгубљене зараде од 1.587.848,80 динара и месечном рентом од 12.270,80 динара (што за 60 месеци износи 736.248,00 динара). Висина укупно усвојеног главног тужбеног захтева на име једнократне накнаде штете и месечне ренте за време од пет година, као основица за обрачун накнаде трошкова поступка у смислу чл.28. и 29. ЗПП, износи 2.324.096,80 динара.

Према одредбама чл.150. и 151, члана 153. ст.1. до 3, члана 154. и члана 163. ст.1. и 2. ЗПП тужиоцу, сразмерно успеху у овом спору, припада накнада стварних и потребних трошкова за вештачење, као и за извршене радње заступања од стране адвоката и за судске таксе (према утврђеној основици од 2.324.096,80 динара).

У складу са изложеним, тужиоцу припада накнада трошкова: за вештачење у износу од 196.780,00 динара; за заступање од стране пуномоћника адвоката и то за састав тужбе и 7 образложених поднесака по 16.500,00 динара (132.000,00 динара) и састав жалбе и ревизије по 33.000,00 динара (66.000,00 динара), као и заступање на 15 одржаних рочишта по 18.000,00 динара (270.000,00 динара), према Тар. броју 13. Тарифе о наградама и накнадама за рад адвоката („Службени гласник РС“, бр. 121/12); као и за судску таксу на тужбу, првостепну пресуду, жалбу и другостепену пресуду по 60.420,00 динара (241.680,00 динара) на ревизију 120.840,00 динара и на ревизијску пресуду 181.260,00 динара, према Тар. бр.1. и 2. Таксене Тарифе Закона о судским таксама („Службени гласник РС“, бр. 28/94 ... ), све у укупном износу од 1.208.560,00 динара.

На укупан новчани износ накнаде трошкова целокупног поступка као главнице новчане обавезе досуђена је, на захтев тужиоца у смислу члана 163. став 1. ЗПП, законска затезна камата на основу члана 277. став 1. и члана 324. Закона о облигационим односима у вези са одредбама чл.345. и 366. ЗПП и члана 43. Закона о извршењу и обезбеђењу („Сл. гласник РС“, број 106/2015), која тече од истека рока за добровољно извршење по пријему овог решења тј. од наступања његове доспелости па до коначне исплате.

Одлука о трошковима целокупног поступка донета је, после преиначења другостепене и првостепене пресуде, применом члана 165. став 2. ЗПП, одлучивањем као у изреци решења.

Председник већа – судија

Љубица Милутиновић,с.р.

За тачност отправка

Управитељ писарнице

Марина Антонић