Врховни касациони суд је доставио примерак захтева за заштиту законитости браниоцу окривљеног АА - адвокату Предрагу Јовановићу, те је одржао седницу већа, о којој је у смислу члана 286. став 2. Закона о прекршајима обавестио Републичког јавног тужиоца, који седници није присуствовао, на којој је размотрио списе предмета са правноснажном пресудом против које је захтев за заштиту законитости поднет, па је након оцене навода изнетих у захтеву, нашао:

Захтев за заштиту законитости Републичког јавног тужиоца је неоснован.

Указујући на битну повреду одредаба прекршајног поступка из члана 264. став 2. тачка 4) Закона о прекршајима, Републички јавни тужилац у поднетом захтеву истиче да је суд приликом доношења побијане прекршајне пресуде неправилно применио одредбу члана 6. став 2. Закона о прекршајима по питању примене најблажег прописа за окривљеног, а којом одредбом је прописано да ако је после учињеног прекршаја једном или више пута измењен пропис, примењује се пропис који је најблажи за учиниоца, а што је утицало на доношење законите и правилне одлуке. По ставу Републичког јавног тужиоца суд је у конкретном случају неправилно применио одредбу члана 6. став 2. Закона о прекршајима, обзиром да је после учињеног прекршаја, а пре доношења правноснажне пресуде којом је окривљени оглашен одговорним да је учинио прекршај из члана 332. став 1. тачка 8) Закона о безбедности саобраћаја на путевима („Службени гласник РС“ број 41/2009 ... 9/2016), јер се кретао возилом у насељу брзином која је за 26 км/час већа од дозвољене, донет Закон о изменама и допунама Закона о безбедности саобраћаја на путевима који је ступио на снагу дана 03.04.2018. године („Службени гласник РС“, број 24/2018 од 26.03.2018. године), а којим је дошло до измене одредбе члана 332. став 1. тачка 8) Закона о безбедности саобраћаја на путевима, тако да се овом измењеном одредбом више не санкционише вожња у насељу брзином која је од 21 км/час до 50 км/час већа од дозвољене, већ се санкционише само вожња у насељу брзином која је за више од 30 км/час до 50 км/час већа од дозвољене, тако да је за окривљеног најблажи онај пропис који је важио у периоду од 03.04.2018. године до 08.06.2018. године (када су ступиле на снагу нове измене Закона о безбедности саобраћаја на путевима), јер у том периоду радња окривљеног која му се ставља на терет није била прописана као прекршај пошто законодавац није инкриминисао прекорачење брзине у насељеном месту у распону од 20 км/час до 30 км/час, па је стога суд окривљеног требало да ослободи одговорности сходно члану 250. став 1. тачка 1) Закона о прекршајима.

Изнети наводи захтева за заштиту законитости Републичког јавног тужиоца се, по оцени Врховног касационог суда, не могу прихватити као основани, из следећих разлога:

Наиме, правноснажном пресудом окривљени АА је оглашен одговорним да је дана 25.11.2017. године у 10,39 часова у саобраћају у улици Устаничкој у Београду, из смера улице Крушевачке према улици Бокељској, управљао путничким моторним возилом „В“ категорије регистарске ознаке ..., крећући се брзином од 76 км/час, ... а на делу пута у насељу на којем важи опште ограничење највеће дозвољене брзине кретања возила у насељу до 50 км/час, те се на тај начин кроз насеље кретао брзином која је за 26 км/час већа од дозвољене и поступио противно одредби члана 43. став 1. Закона о безбедности саобраћаја на путевима и тиме учинио прекршај из члана 332. став 1. тачка 8) Закона о безбедности саобраћаја на путевима („Службени гласник РС“, број 41/2009 ... 9/2016) важећег у време извршења прекршаја.

Одредбом члана 43. став 1. Закона о безбедности саобраћаја на путевима је прописано да на путу у насељу, возач не сме возилом да се креће брзином већом од 50 км/час, односно брзином већом од брзине дозвољене постављеним саобраћајним знаком за цело насеље или његов део.

Одредбом члана 332. став 1. тачка 8) Закона о безбедности саобраћаја на путевима („Службени гласник РС“, број 41/2009 ... 9/2016), који је важио у време извршења прекршаја дана 25.11.2017. године, је прописано да ће се новчаном казном у износу од 6.000,00 до 20.000,00 динара казнити за прекршај лице које поступи супротно одредбама члана 43. став 1. Закона о безбедности саобраћаја на путевима, који се у насељу креће брзином која је од 21 км/час до 50 км/час већа од дозвољене.

Законом о изменама и допунама Закона о безбедности саобраћаја на путевима („Службени гласник РС“, број 24/2018 од 26.03.2018. године) који је ступио на снагу дана 03.04.2018. године, између осталог, измењена је одредба члана 332. став 1. тачка 8) Закона о безбедности саобраћаја на путевима („Службени гласник РС“, број 41/2009 ... 9/2016) и додат је нови члан 332а.

Одредбом члана 332. став 1. тачка 8) Закона о безбедности саобраћаја на путевима („Службени гласник РС“, број 24/2018) прописано је да ће се новчаном казном у износу од 10.000,00 до 20.000,00 динара казнити за прекршај лице које поступи супротно одредбама члана 43. став 1. Закона о безбедности саобраћаја на путевима, који се у насељу креће брзином која је за више од 30 км/час до 50 км/час већа од дозвољене.

Одредбом члана 332а став 1. тачка 4) Закона о безбедности саобраћаја на путевима („Службени гласник РС“, број 24/2018) је прописано да ће се новчаном казном у износу од 10.000,00 динара казнити за прекршај возач који се у насељу креће брзином која је за више од 20 км/час до 30 км/час већа од дозвољене.

По налажењу Врховног касационог суда измене и допуне Закона о безбедности саобраћаја на путевима („Службени гласник РС“, број 24/2018 од 26.03.2018. године), које су ступиле на снагу после учињеног прекршаја, дана 03.04.2018. године, нису блаже за окривљеног, обзиром да је у конкретном случају и даље кажњива вожња возача који се у насељу креће брзином која је за више од 26 км/час већа од дозвољене (одредба члана 332а став 1. тачка 4) Закона о безбедности саобраћаја на путевима („Службени гласник РС“, број 24/2018)), тако да је радња окривљеног која му је стављена на терет захтевом за покретање прекршајног поступка и за коју је он оглашен одговорним побијаном прекршајном пресудом и даље инкриминисана као прекршај и санкционисана, дакле, супротно наводима захтева за заштиту законитости Републичког јавног тужиоца, услови инкриминације су прописани и у периоду од 03.04.2018. године до 01.06.2018. године (када су ступиле на снагу нове измене и допуне Закона о безбедности саобраћаја на путевима („Службени гласник РС“, број 41/2018 од 31.05.2018. године)). Следствено напред изнетом као неосновани се оцењују наводи захтева за заштиту законитости Републичког јавног тужиоца којима се указује да је суд тиме што је приликом доношења побијане прекршајне пресуде неправилно применио одредбу члана 6. став 2. Закона о прекршајима по питању временског важења прописа, односно примене најблажег прописа за окривљеног, учинио битну повреду одредаба прекршајног поступка из члана 264. став 2. тачка 4) Закона о прекршајима.

Са изнетих разлога, налазећи да побијаном прекршајном пресудом није учињена битна повреда одредаба прекршајног поступка из члана 264. став 2. тачка 4) Закона о прекршајима на коју се неосновано указује захтевом за заштиту законитости Републичког јавног тужиоца, то је Врховни касациони суд на основу члана 287. став 3. Закона о прекршајима наведени захтев одбио као неоснован.

Записничар-саветник,                                                                                                                              Председник већа-судија,

Снежана Лазин, с.р.                                                                                                                                   Невенка Важић, с.р.

За тачност отправка

Управитељ писарнице

Марина Антонић