Пресудом Апелационог суда у Новом Саду Кж1 858/18 од 16.10.2018. године, одбијене су као неосноване жалбе окривљеног Душана Грбића и ББ изјављене лично и њихових бранилаца, адв. Горана Карадаревића и Марка Стојчића и жалба браниоца окривљене ВВ, а пресуда Основног суда у Бачкој Паланци К 66/18 од 14.06.2018. године, потврђена.

Против наведених правноснажних пресуда бранилац окривљеног Душана Грбића, адв. Горана Карадаревић поднео је захтев за заштиту законитости због повреде закона из члана 485. став 1. тачка 1) ЗКП, са предлогом да Врховни касациони суд усвоји захтев, укине побијане пресуде и предмет врати на поновно одлучивање или пак исте преиначи и окривљеног ослободи од оптужбе.

Врховни касациони суд је доставио примерак захтева за заштиту законитости Републичком јавном тужиоцу сходно одредби члана 488. став 1. Законика о кривичном поступку и у седници већа, коју је одржао без обавештења Републичког јавног тужиоца и браниоца окривљеног, сматрајући да њихово присуство није од значаја за доношење одлуке, (члан 488. став 2. ЗКП), размотрио списе предмета са одлукама против којих је захтев за заштиту законитости поднет, па је нашао:

Захтев за заштиту законитости браниоца окривљеног Душана Грбића, адв. Горана Карадаревића у односу на битну повреду одредаба кривичног поступка из члана 438. став 2. тачка 1. ЗКП је неоснован, док је у осталом делу недозвољен.

Бранилац окривљеног Душана Грбића, адв. Горан Карадаревић, у захтеву за заштиту законитости истиче да је доношењем побијаних правноснажних пресуда учињена битна повреда одредаба кривичног поступка из члана 438. став 2. тачка 1) ЗКП, јер се пресуде заснивају на доказима на којима се по одредбама ЗКП не могу заснивати, с обзиром на то да је првостепени суд, између осталог извео доказе на начин што је извршио увид „у све из списа ОЈТ у Бачкој Паланци Кти 3/18“.

Изнете наводе захтева, Врховни касациони суд оцењује неоснованим.

Наиме, наводе садржане у захтеву за заштиту законитости бранилац окривљеног Душана Грбића, адв. Горан Карадаревић, већ је истицао у жалби изјављеној против првостепене пресуде, а другостепени суд је нашао да је тај жалбени навод неоснован и у томе на страни три, став седам и осам и страни четири, став један образложења, дао веома јасне разлоге које Врховни касациони суд у свему прихвата и у смислу одредбе члана 491. став 2. ЗКП на те разлоге упућује. Стога и по налажењу Врховног касационог суда доношењем побијаних правноснажних пресуда није учињена битна повреда одредаба кривичног поступка из члана 438. став 2. тачка 1) ЗКП на које се указују у захтеву за заштиту законитости браниоца окривљеног.

Надаље, у образложењу захтева за заштиту законитости се наводи да је доношење правноснажних пресуда погрешно примењен кривични закон, што би представљало повреду закона из члана 439. тачка 2) ЗКП, али у поднетом захтеву није конкретизована повреда исте, односно оспорава се чињенично стање утврђено правноснажним одлукама и указује на погрешну оцену доказа, а из којих разлога сходно одредби члана 485. став 4. ЗКП није дозвољено подношење захтева за заштиту законитости окривљеног и његовог браниоца.

Са изнетих разлога, Врховни касациони суд је у односу на битну повреду одредаба кривичног поступка из члана 438. став 2. тачка 1. ЗКП, на основу члана 491. став 1. ЗКП захтев одбио као неоснован, а у осталом делу на основу члана 487. став 1. тачка 2) ЗКП исти одбацио и одлучио као у изреци ове пресуде.

Записничар-саветник                                                                                                                         Председник већа-судија

Мила Ристић, с.р.                                                                                                                                  Невенка Важић, с.р.

За тачност отправка

Управитељ писарнице

Марина Антонић