Против наведених правноснажних пресуда захтев за заштиту законитости поднели су браниоци окривљене АА, адвокати Ирина Боровић Муњић и Боривоје Боровић, због повреде закона из члана 485. став 1. тачка 1) у вези члана 439. тачка 2) ЗКП, са предлогом да Врховни касациони суд побијане пресуде преиначи, тако што ће окривљену ослободити од оптужбе, уз захтев да Врховни касациони суд одреди да се извршење правноснажне пресуде одложи, и захтев да буду обавештени о седници већа.

Након што је примерак захтева за заштиту законитости браниоца окривљеног у смислу одредби члана 488. став 1. ЗКП доставио Републичком јавном тужиоцу, Врховни касациони суд је у смислу одредбе члана 490. ЗКП одржао седницу већа, о којој, сходно одредби члана 488. став 2. ЗКП није обавештавао Републичког јавног тужиоца и браниоце окривљене, јер веће није нашло да би њихово присуство било од значаја за доношење одлуке.

Захтев за заштиту законитости браниоца окривљене АА, адвоката Ирине Боровић Муњић и адвоката Боривоја Боровића је неоснован.

Браниоци окривљене правноснажне пресуде побијају због повреде кривичног закона из члана 439. тачка 2) ЗКП, наводима да окривљена није имала својство храниоца у смислу одредбе члана 112. став 28. КЗ, као и да оштећени нису имали својство храњеника, иако у изреци побијане правноснажне пресуде својство окривљене као храниоца није означено, већ наведено да је поступала у својству тзв. „СОС мама“ којој су у „СОС Дечијем селу“, малолетни оштећени били поверени на чување, због чега је у одсуство својства окривљене као хранитеља, на радње исте примењен закон који се не може применити.

Одредбом члана 194. КЗ прописано је да ће се казнити онај ко применом насиља, претњом да ће напасти на живот или тело, дрским или безобзирним понашањем угрожава спојство, телесни интегритет или душевно стање члана своје породице.

Ставом 3. члана 194. КЗ прописано је да ће се казнити онај ако је услед дела из става 1. овог члана наступила тешка телесна повреда или тешко нарушавање здравља или су учињена према малолетном лицу.

Следствено изнетом, радње извршења основног облика кривичног дела у питању алтернативно су одређене и могу се састојати у примени насиља, употреби квалификоване претње и у дрском или безобзирном понашању, а које би довеле до наступања забрањене последице која се огледа у угрожавању спокојства, телесног интегритета или душевног стања члана своје породице.

Пасивни субјект јесте члан породице учиниоца, а уколико је члан породице малолетно лице ради се о квалификованом облику предметног кривичног дела насиље у породици из члана 194. став 3. у вези става 1. КЗ.

Ово кривично дело окривљени може извршити искључиво са умишљајем, као обликом кривице.

Одредбом члана 112. став 28. КЗ прописано је да се чланом породице сматрају: супружници, њихова деца, преци супружника у правној линији крвног сродства, ванбрачни партнери и њихова деца, усвојилац и усвојеник, хранилац и храњеник. Члановима породице сматрају се и браћа и сестре, њихови супружници и деца, бивши супружници и њихова деца и родитељи бивших супружника, ако живе у заједничком домаћинству, као и лица која имају заједничко дете или дете на путу да буде рођено, иако никада нису живела у истом породичном домаћинству.

Сходно цитираним законским одредбама, по оцени Врховног касационог суда, из изреке правноснажне пресуде несумњиво произилази да је окривљена АА применом насиља и дрским и безобзирним понашањем угрожавала спокојство, телесни интегритет и душевно стање чланова своје породице, малолетних храњенка који су јој поверени на чување, из чега несумњиво произилази да је окривљена имала својство храниоца малолетних храњеника, без обзира што је у изреци побијане правноснажне пресуде наведено да су јој малолетни храњеници поверени као „СОС мами“ у СОС „Дечијем селу“, из чега, по оцени овога суда, а супротно наводима из захтева за заштиту законитости бранилаца окривљене, дело за које је окривљена оглашена кривом, а како је то описано у изреци правноснажне пресуде садржи све како субјективне тако и објективне елементе бића кривичног дела насиље у породици из члана 194. став 3. у вези става 1. КЗ.

Следствено изнетом, по оцени Врховног касационог суда, а супротно наводу из захтева бранилаца окривљене, правилно су нижестепени судови на радње окривљене применили закон када су исте правно квалификовали као кривично дело насиље у породици из члана 194. став 3. у вези става 1. КЗ.

Стога Врховни касациони суд неоснованим оцењује наводе из захтева бранилаца окривљене АА да су побијане правноснажне пресуде донете уз повреду кривичног закона из члана 439. тачка 2) ЗКП.

Наводима захтева којима се указује да не постоји ни један доказ да је окривљена АА у било ком тренутку, а посебно не у време извршења предметних кривичних дела била хранитељ малолетних оштећених, обзиром да из образложења првостепене правноснажне пресуде и изведених доказа и то списка запослених у СОС „Дечијем селу“ и из списа Основног суда у Краљеву П1 3613/10 проистиче да је звање „СОС мама“ окривљена стекла по основу уговора о раду закљученог између окривљене и СОС „Дечије село“ под бројем ... од ..., те да ово звање заправо представља назив њеног радног места, а не некакво својство које би се могло третирати као својство члана породице, по оцени Врховног касационог суда произилази да се овим наводима оспорава чињенично стање утврђено првостепеном, а потврђено другостепеном пресудом у погледу учешћа ове окривљене у извршењу кривичног дела у питању.

Како погрешно и непотпуно утврђено чињенично стање на које се захтевом за заштиту законитости бранилаца окривљене АА указује не представља законски разлог у оквиру повреда таксативно набројаних у члану 485. став 4. ЗКП, због којих окривљени, преко свог браниоца може поднети захтев за заштиту законитости, Врховни касациони суд се у ове наводе захтева за заштиту законитости бранилаца окривљене АА није упуштао.

Са изнетих разлога, Врховни касациони суд је на основу одредбе члана 491. став 1. ЗКП, одлучио као у изреци ове пресуде.

Записничар-саветник                                                                                                                              Председник већа-судија

Јелена Петковић-Милојковић,с.р.                                                                                                     Зоран Таталовић,с.р.

За тачност отправка

Управитељ писарнице

Марина Антонић