У поступку није учињена битна повреда одредаба парничног поступка из члана 374. став 2. тачка 2. ЗПП на коју ревизијски суд пази по службеној дужности. Ревизијом се неосновано указује на битну повреду поступка из члана 374. став 1. ЗПП учињену пред другостепеним судом, јер су у побијаној пресуди оцењени битни жалбени наводи, у смислу члана 398. став 1. ЗПП.

Према утврђеном чињеничном стању, по основу Анекса уговора о раду од 18.06.2013. године, тужиља је обављала послове самосталног референта за производе са становништвом у филијали ..., а поред послова свог радног места обављала је и благајничке послове, за које је прошла обуку, према одговарајућем месечном плану рада у филијали ..., са којим су били упознати сви запослени. Месечни радни задаци тужиље били су одређени према врсти послова које је обављала током месечног плана рада, по распореду који је одређивао директор тужене. Према оцени резултата рада тужиље од 21.05.2015. године, у периоду од новембра 2014. године до априла 2015. године, тужиља је по свим критеријумима бодовања остварила најмању оцену у односу на остале запослене на њеном радном месту. Тужиља није подносила приговор на овакву оцену. Дана 25.06.2015. године, извршни одбор туженог је донео Програм решавања вишка запослених према коме је за 20 запослених престала потреба за радом, међу којима се налазила и тужиља, због смањења извршилаца на њеном радном месту. У програму је наведено да се затварају филијале ... и експозитуре ... и ... . Након изјашњавања Националне службе за запошљавање и синдиката тужене, дана 02.06.2015. године донета је Одлука о измени одлуке о дефинисању организационих делова, а 18.06.2015. године Правилник о измени и допуни Правилника о систематизацији радних места, којим је предвиђено да се у региону ... ..., Филијала ... на радном месту сарадника за производе са становништвом, експерт и овлашћени сарадник за производе са становништвом утврђује један извршилац, односно три извршиоца. Побијаним решењем тужене од 13.07.2015. године, тужиљи је отказан уговор о раду због престанка потребе за њеним радом, уз исплату отпремнине.

Код овако утврђеног чињеничног стања, правилно је у нижестепеним пресудама примењено материјално право када је одбијен као неоснован тужбени захтев тужиље да се поништи као незаконито решење тужене којим јој је отказан уговор о раду, и тужена обавеже да је врати на рад и исплати јој изостале зараде.

Правилан је закључак нижестепених судова да је тужена спровела поступак утврђивања вишка запослених у свему у складу са одредбама чл. 153- 158. Закона о раду („Службени гласник РС“ 124/05... 75/2014). У Програму за решавање вишка запослених као основни критеријум је био предвиђен резултат рада запослених, а по овом критеријуму је тужиља у посматраном периоду остварила најнижу оцену, па јој је побијаним решењем законито отказан уговор о раду, уз претходну исплату отпремнине, у смислу члана 179. став 5. тачка 1. Закона о раду, и тужени није у обавези да је врати на рад и накнади јој неисплаћене зараде, у смислу члана 191. тог закона.

Ревизијом се неосновано указује на погрешну примену материјалног права и наводи да тужиља није поштовала законску процедуру приликом отказа уговора о раду запосленима услед технолошког вишка, односно да је оцењивање запослених, па и тужиље, вршено пре него што је била донета одлука о смањењу броја запослених. Ови ревизијски наводи нису основани, јер је код тужене редовно вршено оцењивање свих запослених, па и тужиље, која није имала примедбе на дату оцену, односно није изјавила приговор. Поступак оцењивања није уведен током поступка утврђивања вишка запослених, већ је то чињено и у претходном периоду од стране послодавца као начин вредновања рада запослених, а оцена рада запосленог је била и основни критеријум за утврђивање вишка запослених према Програму решавања вишка запослених тужене, па је неоснован ревизијски навод да тужена није могла да примени критеријум који је донела након што је извршила оцењивање. Ревизијским наводима којима се истиче да тужиља није била обучена за рад на благајни, оспорава се оцена изведених доказа и утврђено чињенично стање, због чега се ревизија не може изјавити, према члану 407. став 2. ЗПП. Нису од значаја наводи ревизије да је у периоду када је вршено оцењивање у филијали у којој је тужиља радила био повећан обим посла и смањен број запослених, те да није било потребе за додатним смањивањем броја запослених, јер суд није надлежан да оцењује целисходност технолошких и организационих промена код послодавца.

Из наведених разлога, Врховни касациони суд је одлучио као у изреци, на основу члана 414. став 1. ЗПП.

Председник већа-судија

Јасминка Станојевић,с.р.

За тачност отправка

Управитељ писарнице

Марина Антонић