
Република Србија
ВРХОВНИ КАСАЦИОНИ СУД
Рев 2639/2019
18.09.2019. година
Београд
Р Е Ш Е Њ Е
НЕ ПРИХВАТА СЕ одлучивање о ревизији тужене изјављеној против пресуде Вишег суда у Сомбору Гж 553/19 од 09.04.2019. године, као изузетно дозвољеној.
ОДБАЦУЈЕ СЕ као недозвољена, ревизија тужене изјављена против пресуде Вишег суда у Сомбору Гж 553/19 од 09.04.2019. године.
О б р а з л о ж е њ е
Пресудом Основног суда у Врбасу, Судскe јединицe у Кули П 124/18 од 08.02.2019. године, усвојен је тужбени захтев и утврђено да је одредба члана 5. тачка 1. подтачка 1. Уговора кредиту, ближе означеном у том делу изреке, ништава, обавезана је тужена да тужиоцу исплати износ од 3.500,00 динара са законском затезном каматом почев од 08.03.2016. године до коначне исплате и да тужиоцу накнади трошкове парничног поступка у износу од 57.300,00 динара са законском затезном каматом од извршности до исплате.
Пресудом Вишег суда у Сомбору Гж 553/19 од 09.04.2019. године, жалбе тужиоца и тужене су одбијене и потврђена првостепена пресуда.
Против правноснажне другостепене пресуде тужена је изјавила ревизију, због погрешне примене материјалног права и предложила да се ревизија сматра изузетно дозвољеном на основу члана 404. ЗПП.
Одлучујући о дозвољености изјављене ревизије на основу члана 404. став 2. ЗПП („Службени гласник РС“, број 72/11 ... 55/14), Врховни касациони суд је нашао да нису испуњени услови за одлучивање о ревизији као о изузетно дозвољеној. Наиме, разлози на којима су засноване одлуке нижестепених судова одговарају и усклађени су са правним ставом овог суда о дозвољености уговарања трошкова кредита, усвојеним на седници Грађанског одељења Врховног касационог суда одржаној 22.05.2018. године. Из наведеног разлога, одлучено је као у ставу првом изреке.
Ревизија тужене није дозвољена ни као редовна.
Према члану 403. став 3. ЗПП ревизија није дозвољена у имовинскоправним споровима ако вредност предмета спора побијеног дела не прелази динарску противвредност од 40.000 евра, по средњем курсу Народне банке Србије на дан подношења тужбе.
Тужба ради утврђења ништавости одредбе уговора и стицања без основа поднета је дана 24.01.2018. године. Вредност предмета спора је 3.500,00 динара.
Имајући у виду да се ради о имовинскоправном спору који се односи на утврђење ништавости уговора и исплату новчаног износа, у коме вредност предмета спора побијеног дела не прелази динарску противвредност од 40.000 евра по средњем курсу Народне банке Србије на дан подношења тужбе, ревизија тужене није дозвољена.
На основу члана 413. ЗПП, одлучено је као у ставу другом изреке.
Председник већа - судија
Звезданa Лутовац,с.р.
За тачност отправка
Управитељ писарнице
Марина Антонић