
Република Србија
ВРХОВНИ КАСАЦИОНИ СУД
Рев2 1796/2019
18.09.2019. година
Београд
Р Е Ш Е Њ Е
НЕ ПРИХВАТА СЕ одлучивање о ревизији тужиоца изјављеној против пресуде Апелационог суда у Новом Саду Гж1 455/19 од 08.02.2019. године, као изузетно дозвољеној.
ОДБАЦУЈЕ СЕ, као недозвољена, ревизија тужиоца изјављена против пресуде Апелационог суда у Новом Саду Гж1 455/19 од 08.02.2019. године.
О б р а з л о ж е њ е
Пресудом Основног суда у Новом Саду П1 495/18 од 23.11.2018. године, одбијени су приговори стварне и месне ненадлежности. Одбијен је захтев тужиоца да се обавеже тужена да му на име мање обрачунате зараде по основу сменског рада у периоду од 01.01.2015. године до 31.01.2018. године, исплати на име главног дуга и затезне камате обрачунате од 15.08.2018. године, износ од укупно 327.628,76 динара и затезну камату на износ главног дуга од 266.782,63 динара, почев од 16.08.2018. године до исплате.
Пресудом Апелационог суда у Новом Саду Гж1 455/19 од 08.02.2019. године, одбијене су жалбе парничних странака и потврђена првостепена пресуда у одбијајућем делу тужбеног захтева и у делу одлуке о трошковима поступка.
Против правноснажне пресуде донете у другом степену, тужилац је благовремено изјавио ревизију, због погрешне примене материјалног права, предлажући да се о истој одлучи применом члана 404. ЗПП, ради уједначавања судске праксе и новог тумачења права.
Према члану 404. став 1. ЗПП (''Службени гласник РС'' бр. 72/11, 55/14), ревизија је изузетно дозвољена због погрешне примене материјалног права и против другостепене пресуде која се не би могла побијати ревизијом, ако је по оцени Врховног касационог суда потребно да се размотре правна питања од општег интереса или правна питања у интересу равноправности грађана, ради уједначавања судске праксе, као и ако је потребно ново тумачење права (посебна ревизија). Према ставу 2. овог члана, о дозвољености и основаности ревизије из става 1. овог члана, одлучује Врховни касациони суд у већу од пет судија.
По оцени Врховног касационог суда, нема места одлучивању о ревизији као изузетно дозвољеној на основу члана 404. став.1. ЗПП, с обзиром на то да не постоји потреба за разматрањем правних питања од општег интереса или правних питања у интересу равноправности грађана, ради уједначавања судске праксе, као ни потреба новог тумачења права, имајући у виду и став изражен у бројним пресудама овог суда у примени члана 147а Закона о полицији и Правилника о платама запослених у МУП-у.
Из изнетих разлога одлучено је као у ставу првом изреке.
Испитујући дозвољеност изјављене ревизије тужиоца у смислу члана 410. став 2. тачка 5. ЗПП (''Службени гласник РС'' бр. 72/11, 55/14), Врховни касациони суд је нашао да ревизија није дозвољена.
Према одредби члана 441. ЗПП, ревизија је дозвољена у парницама о споровима о заснивању, постојању и престанку радног односа. У осталим споровима из радног односа, дозвољеност ревизије се цени под истим условима као у имовинско-правном спору који се односи на новчано потраживање.
Одредбом члана 403. став 3. ЗПП, прописано је да ревизија није дозвољена у имовинско правним споровима ако вредност предмета спора побијеног дела не прелази динарску противвредност од 40.000 евра по средњем курсу Народне банке Србије на дан поношења тужбе.
Тужба ради исплате поднета је 21.02.2018. године, с тим да је поднеском тужиоца од 07.11.2018. године, преиначена тужба повећањем тужбеног захтева, а вредност предмета спора која се ревизијом побија износи 266.782,63 динара.
Како се у конкретном случају не ради о спору о заснивању, постојању и престанку радног односа, већ о новчаном потраживању из радног односа у коме вредност предмета спора побијеног дела очигледно не прелази динарску противвредност од 40.000 евра по средњем курсу НБС на дан подношења тужбе, ревизија тужиоца није дозвољена.
Из изнетих разлога, Врховни касациони суд је на основу члана 413. ЗПП одлучио као у ставу другом изреке.
Председник већа - судија
Звездана Лутовац, с.р.
За тачност отправка
Управитељ писарнице
Марина Антонић