Пресудом Апелационог суда у Новом Саду Кж1 381/19 од 19.06.2019. године, делимичним усвајањем жалби бранилаца окривљених Јосипа Крушковића, АА и ББ, првостепена пресуда је преиначена тако што је окривљени Јосип Крушковић, поред осталих оглашен кривим због кривичног дела неовлашћена производња опојних дрога из члана 246. став 2. у вези члана 33. КЗ и осуђен на казну затвора у трајању од три године, у коју му се урачунава време проведено у притвору од 09.09.2016. године до 12.04.2017. године.

Против ових пресуда захтев за заштиту законитости благовремено је поднео бранилац окривљеног Јосипа Крушковића, адвокат Бранимир Митровић, због повреда закона из члана 485. став 1. тачка 1) и 3) ЗКП, са предлогом да Врховни касациони суд побијане пресуде укине и окривљеном одложи извршење казне по правноснажној пресуди.

Врховни касациони суд је доставио примерак захтева за за заштиту законитости браниоца окривљеног Републичком јавном тужиоцу и сматрајући да присуство јавног тужиоца и браниоца окривљеног не би било од значаја за доношење одлуке, одржао седницу већа у смислу члана 488. став 2. ЗКП, на којој је размотрио списе предмета са пресудама против којих је захтев за заштиту законитости поднет, те је нашао:

Бранилац окривљеног Јосипа Крушковића у захтеву за заштиту законитости истиче да је побијаним правноснажним пресудама повређен закон из члана 438. став 2. тачка 1) ЗКП, на штету окривљеног, тиме што се побијане одлуке заснивају на незаконитом доказу – исказу окривљеног ВВ, који је дао на рочишту када је закључен споразум о признању кривичног дела, односно на основу записника са тог рочишта на којем је суд одлучио да прихвати наведени споразум.

Изнете наводе захтева за заштиту законитости браниоца окривљеног, Врховни касациони суд оцењује као неосноване.

Наиме, по налажењу овога суда, побијане правноснажне пресуде не заснивају се на записнику о исказу окривљеног ВВ који је дао на рочишту када је закључен споразум о признању кривичног дела нити на пресуди донесеној на основу тог споразума, већ на основу исказа ВВ датог у току истраге када је саслушан у својству окривљеног у складу са одредбама Законика о кривичном поступку, а наведени исказ суд је прочитао као исказ саоптуженог према коме је кривични поступак окончан правноснажном осуђујућом пресудом, што је био овлашћен да учини у смислу одредбе члана 406. став 1. тачка 5) ЗКП.

Из изнетих разлога, Врховни касациони суд налази да се побијане правноснажне пресуде не заснивају на незаконитом доказу који није могао бити коришћен у кривичном поступку, па су наводи захтева браниоца окривљеног у делу у коме се указује на повреду закона из члана 438. став 2. тачка 1) ЗКП, оцењени као неосновани.

Поред тога, бранилац у захтеву истиче и то да су на штету окривљеног у поступку који је претходио доношењу побијаних правноснажних пресуда повређене одредбе члана 68. став 1. тачка 3) и 10), члана 71. тачка 5) и 6) ЗКП и члана 72. тачка 2) ЗКП.

Како чланом 485. став 4. ЗКП, који прописује разлоге због којих окривљени, односно његов бранилац сходно правима која има у поступку у смислу члана 71. тачка 5) ЗКП, могу поднети захтев за заштиту законитости против правноснажне одлуке и поступка који је претходио њеном доношењу, није предвиђена могућност подношења овог ванредног правног лека, због повреда закона из члана 68. став 1. тачка 3) и 10), члана 71. тачка 5) и 6) и члана 72. тачка 2) ЗКП, то је Врховни касациони суд захтев браниоца окривљеног Јосипа Крушковића, у овом делу оценио као недозвољен.

Из изнетих разлога, Врховни касациони суд је на основу члана 491. став 1. и члана 487. став 1. тачка 2) ЗКП, одлучио као у изреци ове пресуде.

Записничар – саветник                                                                                                               Председник већа – судија

Весна Веселиновић,с.р.                                                                                                              Бата Цветковић,с.р.

За тачност отправка

Управитељ писарнице

Марина Антонић