Врховни касациони суд, у већу састављеном од судија: Весне Поповић, председника већа, Божидара Вујичића и др Илије Зиндовића, чланова већа, у правној ствари тужилаца АА из ... и ББ из ..., које заступа пуномоћник Александар Мољац, адвокат из ..., против туженог ВВ, кога заступа пуномоћник Милена Ивошевић, адвокат из ..., уз учешће умешача на страни туженог ГГ, кога заступа пуномоћник Саша Драјић, адвокат из ..., ради накнаде штете, одлучујући о ревизији тужилаца изјављеној против пресуде Апелационог суда у Новом Саду Гж 1176/18 од 12.04.2018. године, у седници одржаној 20.11.2019. године, донео је

Р Е Ш Е Њ Е

ОДБАЦУЈЕ СЕ као недозвољена ревизија тужилаца изјављена против пресуде Апелационог суда у Новом Саду Гж 1176/18 од 12.04.2018. године.

О б р а з л о ж е њ е

Пресудом Основног суда у Новом Саду П 9636/2013 од 15.01.2018. године, одбијен је тужбени захтев тужилаца којим су тражили да се обавежу тужени да им на име накнаде нематеријалне штете за претрпљене душевне болове због смрти блиског лица исплати износ од по 3.000.000,00 динара са законском затезном каматом од дана пресуђења па до исплате, као и да им се надокнаде трошкови парничног поступка. И на име нематеријалне штете за претрпљене душевне болове због повреде права личности наношењем непотребне патње и бола, исплати износ од по 500.000,00 динара са законском затезном каматом од дана пресуђења па до исплате, као и да им се исплате трошкови парничног поступка. Ставом 3. изреке, предлог тужилаца да их суд ослободи обавезе плаћања трошкова парничног поступка се одбија. Ставом 4. изреке, обавезани су тужиоци да туженом ВВ на име трошкова поступка исплати износ од 569.300,00 динара у року од 15 дана, а ставом 5. изреке, обавезан су тужиоци да умешачу на страни туженог ГГ, на име трошкова поступка исплате износ од 46.500,00 динара у року од 15 дана.

Пресудом Апелационог суда у Новом Саду Гж 1176/18 од 12.04.2018. године, преиначена је пресуда Основног суда у Новом Саду П 9636/2013 од 15.01.2018. године, исправљена решењем истог суда П 9636/13 од 14.02.2018. године у делу одлуке за трошкове поступка, тако што су обавезани тужиоци да туженом на име накнаде трошкова поступка исплати износ од 277.500,00 динара (уместо износа од 490.500,00 динара), док је у преосталом делу првостепена пресуда потврђена. Ставом 2. изреке, одбијен је захтев тужилаца за накнаду трошкова жалбеног поступка, а ставом 3. изреке, одбијен је захтев туженог за накнаду трошкова одговора на жалбу.

Против правноснажне пресуде донете у другом степену, тужиоци су благовремено изјавили ревизију због битне повреде одредаба парничног поступка и погрешне примене материјалног права.

Тужени је доставио одговор на ревизију.

Одлучујући о дозвољености ревизије применом члана 410. став 2. тачка 5. Закона о парничном поступку, Врховни касациони суд је нашао да ревизија није дозвољена.

Одредбом члана 403. став 2. ЗПП прописано је да ревизија није дозвољена у имовинскоправним споровима ако вредност предмета спора побијаног дела не прелази динарску противвредност од 40.000 евра по средњем курсу Народне банке Србије на дан подношења тужбе.

Тужба у овој правној ствари је поднета дана 07.10.2013. године са захтевом за накнаду штете. Висина потраживања по једном тужиоцу је опредељена на износ од по 3.000.000,00 динара што према средњем курсу Народне банке Србије на дан подношења тужбе не прелази динарску противвредност од 40.000 евра.

Имајући у виду да у конкретном случају вредност предмета спора по појединачном захтеву не прелази динарску противвредност од 40.000 евра по средњем курсу Народне банке Србије на дан подношења тужбе, то је ревизија тужилаца недозвољена сходно члану 410. став 2. тачка 5. ЗПП.

У складу са изнетим, а на основу члана 413. ЗПП, Врховни касациони суд је одлучио као у изреци.

Председник већа судија

Весна Поповић,с.р.

За тачност отправка

Управитељ писарнице

Марина Антонић