Република Србија
ВРХОВНИ КАСАЦИОНИ СУД
Рев 1699/2019
25.09.2019. година
Београд

Врховни касациони суд, у већу састављеном од судија: Звездане Лутовац, председника већа, Јелене Боровац, Бранка Станића, Татјане Матковић Стефановић и др Драгише Б. Слијепчевића, у парници тужиље АА из ..., чији је пуномоћник Месрур Шмрковић, адвокат из ..., против тужених Републике Србије, коју заступа Државно правобранилаштво и ББ, чији је пуномоћник Милоје Цветић, адвокат из ..., ради утврђења права својине, одлучујући о ревизији туженог ББ изјављеној против пресуде Апелационог суда у Крагујевцу Гж 3570/18 од 22.01.2019. године, у седници одржаној 25.09.2019. године, донео је

Р Е Ш Е Њ Е

НЕ ПРИХВАТА СЕ одлучивање о ревизији туженог ББ изјављеној против пресуде Апелационог суда у Крагујевцу Гж 3570/18 од 22.01.2019. године, као изузетно дозвољеној.

ОДБАЦУЈЕ СЕ као недозвољена ревизија туженог ББ изјављена против пресуде Апелационог суда у Крагујевцу Гж 3570/18 од 22.01.2019. године.

О б р а з л о ж е њ е

Пресудом Основног суда у Новом Пазару П 889/16 од 08.02.2018. године, ставом првим изреке, утврђено је према туженима да је тужиља стекла право својине по основу одржаја на делу непокретности ближе описаној у том делу изреке као земљишта за редовну употребу објекта чији је власник што су тужени дужни признати и дозволити тужиљи да се упише као власник у служби за катастар непокретности у Новом Пазару. Ставом другим изреке, обавезани су тужени да тужиљи солидарно накнаде трошкове парничног поступка.

Пресудом Апелационог суда у Крагујевцу Гж 3570/18 од 22.01.2019. године, одбијене су као неосноване жалбе тужених и потврђена првостепена пресуда.

Против правноснажне пресуде донесене у другом степену тужени ББ је изјавио ревизију позивајући се на члан 404. ЗПП.

Одлучујући о дозвољености изјављене ревизије на основу члана 404. став 2. ЗПП (''Службени гласник РС'' 72/11... 55/2014), Врховни касациони суд је нашао да нису испуњени услови за одлучивање о ревизији као изузетно дозвољеној у смислу члана 404. ЗПП јер је примена чл. 28. и 72. Закона о основама својинскоправних односа довољно расправљена у судској пракси, нема потребе за новим тумачењем права нити тужени у ревизији указује на судске одлуке којима је на другачији начин решено ово правно питање.

Преузмите документ у ПДФ формату