Република Србија
ВРХОВНИ КАСАЦИОНИ СУД
Рев 5649/2019
16.01.2020. година
Београд

 

Врховни касациони суд, у већу састављеном од судија: Браниславе Апостоловић, председника већа, Бранислава Босиљковића, Бисерке Живановић, Божидара Вујичића и др Илије Зиндовића, у парници тужилаца АА, ББ, ВВ, ГГ, ДД, ЂЂ, ЕЕ, ЖЖ, ЗЗ и ИИ, сви из ..., чији је пуномоћник Александар Гарабандић адвокат из ..., против туженог Града Вршца, кога заступа Градско правобранилаштво Града Вршца, ради неоснованог обогаћења, одлучујући о ревизији тужилаца изјављеној против пресуде Вишег суда у Панчеву Гж 880/19 од 06.08.2019. године, у седници већа одржаној 16.01.2020. године, донео је

Р Е Ш Е Њ Е

НЕ ДОЗВОЉАВА СЕ одлучивање о посебној ревизији тужилаца изјављеној против пресуде Вишег суда у Панчеву Гж 880/19 од 06.08.2019. године.

ОДБАЦУЈЕ СЕ као недозвољена ревизија тужилаца изјављена против пресуде Вишег суда у Панчеву Гж 880/19 од 06.08.2019. године.

О б р а з л о ж е њ е

Пресудом Основног суда у Вршцу П 200/2018 од 22.02.2019. године, у побијаном делу усвојен је тужбени захтев тужилаца и обавезан тужени да тужиоцима исплати износе као у изреци са затезном каматом одређеном у овом делу изреке првостепене пресуде и да тужиоцима накнади трошкове парничног поступка.

Пресудом Вишег суда у Панчеву Гж 880/19 од 06.08.2019. године наведена првостепена пресуда у ожалбеном делу је преиначена и захтев тужилаца за исплату досуђених износа као стеченог без основа са законском затезном каматом, одбијен као неоснован а тужиоци обавезани да туженом накнаде трошкове парничног поступка.

Против правноснажне пресуде донете у другом степену тужиоци су благовремено изјавили ревизију због погрешне примене материјалног права на основу члана 404. ЗПП.

Тужени је поднео одговор на ревизију тужилаца.

Одлучујући о дозвољености изјављене ревизије на основу члана 404. став 2. ЗПП (''Службени гласник РС'' 72/11... 55/2014), Врховни касациони суд је нашао да нису испуњени услови за одлучивање о ревизији као изузетно дозвољеној у смислу члана 404. ЗПП. По оцени ревизијског суда нема потребе за новим тумачењем права, што је у складу са ставом израженим у одлуци Уставног суда I Уо 641/14 од 01.12.2016. године и правним дејством одлука Уставног суда у смислу одредаба члана 62. у вези члана 59. Закона о Уставном суду, будући да одлука Уставног суда има правно дејство од дана њеног објављивања у ''Службеном гласнику Републике Србије'', а Уставни суд није одредио начин отклањања последица насталог применом општег акта који није у сагласности са Уставом или законом.