Рев 5950/2018 3.19.1.25.1.3; дозвољеност ревизије

Република Србија
ВРХОВНИ КАСАЦИОНИ СУД
Рев 5950/2018
20.11.2019. година
Београд

Врховни касациони суд, у већу састављеном од судија: Јасминке Станојевић, председника већа, Бисерке Живановић и Споменке Зарић, чланова већа, у парници тужиље АА из ..., чији је пуномоћник Бранка Лекић Врзић, адвокат из ..., против туженог ББ из ..., чији је пуномоћник Драган Сворцан, адвокат из ..., ради исплате, одлучујући о ревизији тужиље изјављеној против пресуде Апелационог суда у Крагујевцу Гж 4121/17 од 07.09.2018. године, у седници од 20.11.2019. године, донео је

Р Е Ш Е Њ Е

ОДБАЦУЈЕ СЕ као недозвољена ревизија тужиље, изјављена против пресуде Апелационог суда у Крагујевцу Гж 4121/17 од 07.09.2018. године.

О б р а з л о ж е њ е

Пресудом Основног суда у Аранђеловцу П 749/14 од 12.06.2017. године, ставом првим изреке, остаје на снази решење о извршењу тог суда Ив 568/14 од 23.10.2014. године, којим је тужени обавезан да тужиљи на име дуга исплати 38.420,00 динара са законском затезном каматом од 17.10.2014. године, до исплате. Ставом другим изреке, укинуто је наведено решење о извршењу у делу којим је тужени обавезан да тужиљи исплати на име дуга преко досуђеног износа до тражених 539.732,00 динара, за износ од 501.311,16 динара, са законском затезном каматом од 17.10.2014. године до исплате. Ставом трећим изреке, одређено је да свака странка сноси своје парничне трошкове.

Пресудом Апелационог суда у Крагујевцу Гж 4121/17 од 07.09.2018. године, ставом првим изреке, преиначена је првостепена пресуда у ставу другом изреке, тако што је на садржину овог става изреке првостепене пресуде додато да се у том делу одбија тужбени захтев. Ставом трећим изреке, одбијена је као неоснована жалба тужиље и потврђена првостепена пресуда у ставу трећем изреке.

Против другостепене пресуде, тужиља је благовремено изјавила ревизију због битне повреде одредаба парничног поступка и погрешне примене материјалног права.

Врховни касациони суд је испитао дозвољеност изјављене ревизије у смислу члана 410. став 2. ЗПП и утврдио да ревизије није дозвољена.

Предлогом за извршење од 22.10.2014. године, као иницијалним актом у овом поступку, тражена је наплата износа од 539.732,00 динара. Ова вредност предмета спора унета је у увод првостепене и другостепене пресуде.

Према новелираном члану 403. став 3. ЗПП, ревизија није дозвољена у имовинско правним споровима ако вредност предмета спора побијаног дела не прелази динарску противвредност од 40.000,00 евра по средњем курсу Народне банке Србије на дан подношења тужбе.

С обзиром да вредност предмета спора очигледно не прелази динарску противвредност од 40.000,00 евра по средњем курсу Народне банке Србије на дан подношења иницијалног акта, ревизија није дозвољена. Такође, не ради се о преиначењу првостепене пресуде као законском разлогу за дозвољеност ревизије у смислу новелираног члана 403. став 2. тачка 2. ЗПП, с обзиром да првостепена пресуда није преиначена на штету ревидента.

Из наведених разлога, Врховни касациони суд је одлучио као у изреци, на основу члана 413. ЗПП.

Председник већа - судија

Јасминка Станојевић,с.р.

За тачност отправка

Управитељ писарнице

Марина Антонић