Врховни касациони суд у већу састављеном од судија Jасминке Станојевић, председника већа, Бисерке Живановић, Споменке Зарић, Гордане Комненић и др Илије Зиндовића, чланова већа, у парници тужиље АА из ..., чији је пуномоћник Александар Радивојевић, адвокат из ..., против туженог ББ из ..., чији је пуномоћник Ивана Кесар, адвокат из ..., ради утврђења, одлучујући о ревизији тужиље изјављеној против пресуде Апелационог суда у Београду Гж 6748/2018 од 19.09.2018. године, у седници од 10.06.2020. године, донео је

Р Е Ш Е Њ Е

НЕ ПРИХВАТА СЕ одлучивање о ревизији тужиље, изјављеној против пресуде Апелационог суда у Београду Гж 6748/2018 од 19.09.2018. године, као изузетно дозвољеној.

ОДБАЦУЈЕ СЕ као недозвољена ревизија тужиље изјављена против пресуде Апелационог суда у Београду Гж 6748/18 од 19.09.2018. године.

О б р а з л о ж е њ е

Пресудом Другог основног суда у Београду П 4148/17 од 18.04.2018. године, ставом првим изреке одбијен је као неоснован тужбени захтев тужиље да се утврди да је сувласница 1/2 идеалних делова породичне куће описане изреком, што би тужени био дужан да призна и трпи укњижбу тужиљиног права сувласништва на непокретности. Ставом другим изреке тужиља је обавезана да туженом накнади трошкове парничног поступка у износу од 206.000,00 динара са законском затезном каматом од извршности пресуде до исплате.

Пресудом Апелационог суда у Београду Гж 6748/2018 од 19.09.2018. године ставом првим изреке одбијена је као неоснована жалба тужиље и потврђена првостепена пресуда. Ставом другим изреке одбијен је захтев тужиље за накнаду трошкова другостепеног поступка.

Против другостепене пресуде, тужиља је благовремено изјавила ревизију због битне повреде одредаба парничног потупка, погрешне примене материјалног права и из разлога прописаних чланом 404. Закона о парничном поступку.

По оцени Врховног касационог суда, нису испуњени законски услови за одлучивање о ревизији тужиље као изузетно дозвољеној у смислу члана 404. став 1.Закона о парничном поступку – ЗПП („Службени гласник РС“ 72/11 ... 87/18), који се примењује на основу члана 506. став 2. ЗПП („Службени гласник РС“ 72/11). Уз ревизију нису приложене другачије судске одлуке у вези примене чл. 204., 205. и 211. ЗПП, и члана 195. Породичног закона, у погледу чије примене постоји уједначена судска пракса. Зато је одлучено као у ставу првом изреке.

Врховни касациони суд је испитао дозвољеност изјављене ревизије у смислу члана 410. став 2. ЗПП и утврдио да ревизија није дозвољена.

У тужби од 01.03.2007. године вредност предмета спора је означена на 500.001,00 динара. Ова вредност предмета спора унета је у увод првостепене пресуде.

Према новелираном члану 403. став 3. ЗПП, ревизија није дозвољена у имовинско-правним споровима ако вредност предмета спора побијаног дела не прелази динарску противвредност од 40.000 евра по средњем курсу Народне банке Србије на дан подношења тужбе.

Будући да вредност предмета спора очигледно не прелази ревизијски цензус из цитиране законске одредбе, то ревизија није дозвољена.

Из наведених разлога, Врховни касациони суд је одлучио као у ставу другом изреке, на основу члана 413. ЗПП.

Председник већа – судија,

Јасминка Станојевић, с.р.

За тачност отправка

Управитељ писарнице

Марина Антонић