Врховни касациони суд, у већу састављеном од судија: др Драгише Б. Слијепчевића, председника већа, Јасмине Стаменковић и др Илије Зиндовића, чланова већа, у парници тужиоца АА из ..., чији је пуномоћник Ивана Кесар, адвокат из ..., против туженог ББ из ..., чији је пуномоћник Бранислав Максимовић, адвокат из ..., ради стицања без правног основа, одлучујући о ревизији тужиоца изјављеној против пресуде Апелационог суда у Београду Гж 5293/19 од 08.07.2019. године, у седници већа одржаној дана 18.06.2020. године, донео је

Р Е Ш Е Њ Е

ОДБАЦУЈЕ СЕ као недозвољена ревизија тужиоца, изјављена против пресуде Апелационог суда у Београду Гж 5293/19 од 08.07.2019. године.

О б р а з л о ж е њ е

Пресудом Другог основног суда у Београду П 3263/14 од 16.04.2019. године, у ставу првом изреке дозвољено је објективно преиначење тужбе. У ставу другом изреке одбијен је тужбени захтев да се обавеже тужени да тужиоцу исплати износ од 2.109.660,00 динара, са законском затезном каматом од 14.12.2006. године до исплате. У ставу трећем изреке одбијен је евентуални тужбени захтев да се обавеже тужени да тужиоцу исплати износ од 850.000,00 динара, са законском затезном каматом од 14.12.2006. године до исплате. У ставу четвртом изреке обавезан је тужилац да туженом накнади трошкове парничног поступка у износу од 199.875,00 динара.

Пресудом Апелационог суда у Београду Гж 5293/19 од 08.07.2019. године, одбијена је жалба тужиоца и потврђена је пресуда Другог основног суда у Београду П 3263/14 од 16.04.2019. године, у ставу другом, трећем и четвртом изреке. Такође, одбијен је захтев тужиоца и туженог за накнаду трошкова другостепеног поступка.

Против правноснажне пресуде донете у другом степену, тужилац је благовремено изјавио ревизију због битне повреде одредаба парничног поступка и погрешне примене материјалног права.

Испитујући дозвољеност ревизије тужиоца у смислу члана 410. став 2. тачка 5. Закона о парничном поступку („Службени гласник РС“ бр. 72/11, 49/13-УС, 74/13-УС, 55/14 и 87/18), који се примењује на основу oдредбе члана 506. став 2. истог закона, Врховни касациони суд је нашао да ревизија није дозвољена.

Новелираном одредбом члана 403. став 3. Закона о парничном поступку прописано је да ревизија није дозвољена у имовинскоправним споровима ако вредност предмета спора побијаног дела не прелази динарску противредност од 40.000,00 евра по средњем курсу Народне банке Србије на дан подношења тужбе.

У конкретном случају, вредност предмета спора побијаног дела пресуде износи 2.109.660,00 динара или 17.893,00 евра, према средњем курсу Народне банке Србије на дан подношења тужбе.

Имајући у виду да је вредност предмета спора побијане пресуде нижа од законом прописаног цензуса, при чему тужилац не предлаже да се о његовој ревизији одлучује као о изузетно дозвољеној, то следи да је поднета ревизија недозвољена, па је применом члана 413. Закона о парничном поступку одлучено као у изреци ове одлуке.

Председник већа - судија

др Драгиша Б. Слијепчевић,с.р.

За тачност отправка

Управитељ писарнице

Марина Антонић