Истом пресудом, окривљени АА обавезан је да надокнади трошкове кривичног поступка – паушала у висини од 5.000,00 динара, у року од 15 дана од дана правноснажности пресуде, под претњом принудног извршења.

Пресудом Вишег суда у Панчеву Кж1 број 35/20 од 03.03.2020. године, одбијена је као неоснована жалба браниоца окривљеног АА – адвоката Јована Ћирића, а пресуда Основног суда у Панчеву 5К број 876/19 од 06.12.2019. године, потврђена.

Против наведених правноснажних пресуда, захтев за заштиту законитости поднео је бранилац окривљеног АА – адвокат Јован Ћирић, због битне повреде одредаба кривичног поступка из члана 438. став 1. тачка 1) ЗКП, са предлогом да Врховни касациони суд преиначи побијане пресуде тако што ће у смислу одредбе члана 422. став 1. тачка 3) ЗКП (очигледном грешком наведен члан 442. ст. 1. ЗКП) одбити оптужбу према окривљеном.

Врховни касациони суд је на основу члана 488. став 1. ЗКП доставио примерак захтева за заштиту законитости Републичком јавном тужиоцу, па је у седници већа, коју је одржао без обавештавања Републичког јавног тужиоца и браниоца окривљеног, сматрајући да њихово присуство у смислу члана 488. став 2. ЗКП није од значаја за доношење одлуке, размотрио списе предмета, са правноснажним пресудама против којих је захтев за заштиту законитости поднет, те је након оцене навода у захтеву, нашао:

Захтев је неоснован.

Бранилац окривљеног у захтеву за заштиту законитости истиче да су побијане пресуде донете уз битну повреду одредаба кривичног поступка из члана 438. став 1. тачка 1) ЗКП, из разлога што су кривична дела због којих је окривљени оглашен кривим правноснажном пресудом (која је побијаним пресудама остављена на снази) извршена у ноћи између 27. и 28.03.2015. године, па је према ставу браниоца протеком рока од 4 године, односно 28.03.2019. године, наступила апсолутна застарелост кривичног гоњења у смислу одредаба чланова 103. став 1. тачка 6. и 104. став 6. КЗ, те је у поновљеном поступку Основни суд у Панчеву био дужан да донесе одбијајућу пресуду у смислу члана 422. став 1. тачка 3) ЗКП према окривљеном.

Изложени наводи из захтева за заштиту законитости не могу се прихватити као основани, из следећих разлога:

Из списа предмета утврђује се да је пресудом Основног суда у Панчеву 5К број 1058/16 од 22.01.2019. године окривљени АА, коме је суђено у одсуству, оглашен кривим због кривичног дела злостављање и мучење из члана 137. став 1. КЗ и кривичног дела лака телесна повреда из члана 122. став 2. КЗ помагањем у вези члана 35. КЗ, за која дела је осуђен на јединствену казну затвора у трајању од 10 месеци, у коју казну му је урачунато време проведено у притвору по решењу о задржавању од 01.04.2015. године до 02.04.2015. године.

Ова пресуда преиначена је пресудом Вишег суда у Панчеву Кж1 број 25/19 од 22.03.2019. године, у погледу чињеничног описа кривичног дела из става један изреке пресуде и у погледу одлуке о кривичној санкцији, те је окривљеном АА због кривичног дела злостављање и мучење из члана 137. став 1. у саизвршилаштву у вези члана 33. КЗ и кривичног дела лака телесна повреда из члана 122. став 1. у саизвршилаштву у вези члана 33. КЗ изречена условна осуда, тако што му је утврђена јединствена казна затвора у трајању од 10 месеци и истовремено одређено да се ова казна неће извршити уколико окривљени за време од 2 године од дана правноснажности пресуде не учини ново кривично дело и одређено да уколико се условна осуда опозове окривљеном, у изречену казну ће му се урачунати време проведено у притвору по решењу о задржавању од 01.04.2015. године до 02.04.2015. године.

Након тога, решењем Основног суда у Панчеву 6Кв број 230/19 од 25.09.2019. године, усвојен је захтев браниоца окривљеног АА – адвоката Јована Ћирића и дозвољено је понављање кривичног поступка, те је одређено да се одржи нови главни претрес у складу са одредбом члана 479. ЗКП, а у поновљеном поступку у присуству окривљеног, донета је пресуда Основног суда у Панчеву 5К број 876/19 од 06.12.2019. године, којом је ранија правноснажна пресуда остављена на снази у целости.

По налажењу Врховног касационог суда, а супротно наводима захтева за заштиту законитости браниоца окривљеног, рок застарелости кривичног гоњења не тече у процесној ситуацији када је дозвољено понављање кривичног поступка, због кривичног дела које је било обухваћено ранијом пресудом којом је кривични поступак правноснажно оконачан.

Наиме, процесна ситуација настала од дана правноснажности решења којим је дозвољено понављање поступка у смислу одредбе члана 479. ЗКП, и за време овог суђења, искључује утицај застарелости кривичног гоњења на исход тог поступка.

Одредбом члана 479. ЗКП прописано је понављање поступка након суђења у одсуству, у којем се остварује искључиво интерес окривљеног, који очекује повољнију пресуду од раније донете правноснажне пресуде. Ово посебно што окривљени може захтевати понављање поступка у смислу наведене процесне одредбе и ван услова прописаних у члану 473. ЗКП, уколико наступи могућност да се суђење спроведе у његовом присуству, а такође се у смислу одредбе члана 471. став 2. ЗКП захтев за понављање кривичног поступка може поднети, поред осталог, и уколико је дошло до застарелости, односно и након што је наступила апсолутна застарелост кривичног гоњења.

Према томе, поступањем у поновљеном поступку и доношењем побијаних пресуда, којима је у целости остављена на снази ранија правноснажна пресуда Основног суда у Панчеву 5К број 1058/16 од 22.01.2019. године (преиначена пресудом Вишег суда у Панчеву Кж1 број 25/19 од 22.03.2019. године), која је донета пре наступања апсолутне застарелости кривичног гоњења, нижестепени судови нису учинили битну повреду одредаба кривичног поступка из члана 438. став 1. тачка 1) ЗКП, јер је у конкретном случају управо реч о процесној ситуацији насталој након правноснажности решења којим је дозвољено понављање поступка у смислу одредбе члана 479. ЗКП у корист окривљеног АА и која за време новог суђења искључује утицај застарелости кривичног гоњења на исход тог поступка.

Из изнетих разлога, по оцени овога суда, неосновано бранилац окривљеног у захтеву за заштиту законитости истиче да је доношењем побијаних нижестепених пресуда учињена битна повреда одредаба кривичног поступка из члана 438. став 1. тачка 1) ЗКП.

Са свега изложеног, а на основу одредбе члана 491. став 1. ЗКП, донета је одлука као у изреци пресуде.

 

Записничар-саветник                                                                                                                За председник већа-судија

Снежана Меденица, с.р.                                                                                                           Веско Крстајић, с.р.

За тачност отправка

Управитељ писарнице

Марина Антонић