Рев 1027/2019 3.1.1.17; хипотека

Република Србија
ВРХОВНИ КАСАЦИОНИ СУД
Рев 1027/2019
30.10.2019. година
Београд

У ИМЕ НАРОДА

Врховни касациони суд, у већу састављеном од судија: Весне Поповић, председника већа, Божидара Вујичића и др Илије Зиндовића, чланова већа, у парници тужилаца АА и ББ, обоје из ..., које заступа пуномоћник Бранислав Грујић, адвокат из ..., против туженог Фонда за развој Србије, Филијала Београд, ради утврђења, одлучујући о ревизији тужилаца изјављеној против пресуде Апелационог суда у Београду Гж 3032/2018 од 28.06.2018. године, у седници већа од 30.10.2019. године, донео је

П Р Е С У Д У

ОДБИЈА СЕ као неоснована ревизија тужилаца изјављена против пресуде Апелационог суда у Београду Гж 3032/2018 од 28.06.2018. године.

О б р а з л о ж е њ е

Пресудом Вишег суда у Београду П 1855/17 од 11.12.2017. године, ставом 1. изреке, одбијен је тужбени захтев тужилаца којим су тражили да се утврди да према тужиоцима не постоји заложно право – извршна вансудска хипотека првог реда заснована на непокретности – троипособном стану број ... на ... спрату у улици ... број ..., површине 88м², број зграде .., постојећем на катастарској парцели ... КО ..., уписан у лист непокретности ... КО ... у корист туженог што је тужени дужан да призна, као неоснован. Ставом 2. изреке, одбијен је предлог тужилаца којим су тражили да суд одреди привремену меру ради обезбеђења неновчаног потраживања према туженом којим би се забранило туженом отуђење и оптерећење и свако располагање на троипособном стану број ... на … спрату у улици ... број ..., површине 88м², број зграде ..., постојећем на катастарској парцели ... КО ..., уписан у лист непокретности ... КО ... све до правноснажног окончања овог поступка као неоснован. Ставом 3. изреке, тужиоци су обавезани да туженом накнаде трошкове поступка у износу од 44.400,00 динара у року од 15 дана по пријему отправка пресуде.

Пресудом Апелационог суда у Београду Гж 3032/2018 од 28.06.2018. године, одбијена је као неоснована жалба тужилаца и потврђена пресуда Вишег суда у Београду П 1855/17 од 11.12.2017. године, а захтев тужилаца за трошкове другостепеног поступка је одбијен као неоснован.

Против правноснажне другостепене пресуде тужиоци су благовремено изјавили ревизију због битних повреда одредаба парничног поступка и погрешне примене материјалног права.

Испитујући побијану пресуду на основу члана 408. ЗПП (''Службени гласник РС'' 72/11, 55/14 и 87/18), Врховни касациони суд је нашао да је ревизија тужилаца неоснована.

У спроведеном поступку није учињена битна повреда одредаба парничног поступка из члана 374. став 2. тачка 2. ЗПП, на коју овај суд пази по службеној дужности, а битна повреда одредаба парничног поступка из члана 374. став 2. тачка 12. ЗПП на коју ревизија указује није разлог за изјављивање ревизије из члана 407. став 1. ЗПП.

Према утврђеном чињеничном стању, правна претходница тужилаца сада покојна ВВ бивша из .., у својству залогодавца, потписала је уговор о инвестиционом кредиту 11.01.2008. године који је закључен између ''Duff Co International'' као корисника кредита и туженог Фонда за развој Републике Србије. Као залогодавац уговор је потписао и ГГ. Тим уговором тужени је одобрио кориснику кредит у износу од 8.000.000,00 динара, а ВВ као залогодавац је безусловно изјавила да пристаје да се као обезбеђење потраживања туженог по овом уговору упише хипотека првог реда у његову корист на троипособном стану у ... који је њено власништво, те да неопозиво овлашћује туженог у овом спору да ако дуг не буде плаћен о доспелости своје потраживање може да намири из цене добијене продајом у складу са вансудским поступком продаје утврђеним Законом о хипотеци. Над предузећем које је корисник кредита је покренут поступак стечаја, Фонд за развој Републике Србије је пријавио у том поступку своје потраживање. Поступак стечаја закључен 17.06.2011. године, а Агенција за привредне регистре је из регистра залога извршила брисање стечајног дужника и брисање заложног права уписаног на непокретним стварима стечајног дужника на основу извештаја стечајног управника о економско-финансијском положају стечајног дужника из кога произилази да је имовина стечајног дужника незнатне вредности, односно да је мања од висине трошкова стечајног поступка. Потраживање туженог као кредитора према дужнику на основу закљученог уговора о инвестиционом кредиту од 11.01.2008. године није намирено и исто на дан 31.03.2011. године износи 11.769.006,53 динара.

У овој парници тужиоци тврде да су правни следбеници сада покојне ВВ, што није ни спорно. Они сматрају да је решењем о закључењу поступка стечаја над предузећем ''Duff Co International'' као корисником кредита Привредног суда у Београду Ст 258/11 од 17.06.2011. године наложено Агенцији за привредне регистре да из регистра залоге изврши брисање заложног права на покретним стварима стечајног дужника, али је такође решењем Агенцији наложено и брисање стечајног дужника из регистра привредних друштава, чиме престају и његове обавезе према повериоцима, те да је чланом 295. ЗОО предвиђено да се престанком обавезе гасе јемство, залога и друга споредна права. С тим у вези тужиоци сматрају да је у конкретном случају управо по том основу дошло и до престанка хипотеке на непокретној имовини - поменутом стану, који су они наследили од правног претходника, па траже да се та чињеница у овој парници утврди.

Међутим, нижестепени судови сматрају да је хипотека у конкретном случају заснована ради обезбеђења потраживања туженог према предузећу ''Duff Co International'', да то потраживање није намирено, те да самим тим и нема услова прописаних Законом о хипотеци за гашење хипотеке, те је због тога тужбени захтев одбијен.

Правилно су закључили нижестепени судови да окончањем стечајног поступка над стечајним дужником који је био корисник кредита обезбеђеног хипотеком у ситуацији када дуг није намирен, нису наступили законски разлози за престанак хипотеке без обзира што је стечајни дужник брисан из регистра односно престао да постоји. Законом о хипотеци (''Службени гласник РС'' 115/2005) је чланом 43. прописано да хипотека престаје исписом из регистра непокретности у који је била уписана у складу са законом, а да се испис хипотеке врши на захтев дужника, власника или повериоца ако обезбеђено потраживање престане на начин дозвољен законом. У конкретном случају тужиоци сматрају да постоје услови за испис хипотеке јер је престало да постоји обезбеђено потраживање и то стечајем над корисником кредита и његовим брисањем из регистра. Међутим, управо Закон о хипотеци у чл. 44-52. прописује законске услове за престанак хипотеке међу којима није случај на који се тужиоци позивају у овој парници. Напротив, полазећи од самог појма хипотеке који је прописан чланом 2. Закона о хипотеци, а по коме је хипотека заложно право на непокретности које овлашћује повериоца да ако дужник не исплати дуг о доспелости захтева наплату потраживања обезбеђеног хипотеком из вредности непокретности пре обичних поверилаца, може се закључити да хипотека управо и служи обезбеђењу потраживања, како је наведено у случају када из неких разлога дужник не измири обавезу. Неспорно је у овом случају да дужник по уговору о кредиту своју обавезу није извршио, као и да непокретност на којој је заснована хипотека и даље постоји. Није споран став из ревизије да је чланом 295. став 2. ЗОО прописано да престанком главне обавезе се гасе јемство, залога и друга споредна права, али при томе ревизија губи из вида став 1. истог члана који прописује да обавеза престаје кад се испуни као и у другим законом одређеним случајевима. Пошто обавеза у овом случају није престала не може се гасити ни споредно потраживање односно хипотека. Указивање ревизије на образложење решења Привредног суда у Београду Ст 258/11 од 17.06.2011. године којим је закључен поступак стечаја над стечајним дужником предузећем ''Duff Co International'' о престанку обавезе стечајног дужника према повериоцима не може се применити на конкретан случај јер се у овом случају ради о хипотеци на ствари у својини трећег лица, а не стечајног дужника.

С обзиром да се ни осталим наводима из ревизије не доводи у сумњу правилност нижестепених одлука, то је и одлучено као у изреци, на основу члана 414. став 1. ЗПП.

Председник већа судија

Весна Поповић,с.р.

За тачност отправка

Управитељ писарнице

Марина Антонић