Против правноснажне пресуде донете у другом стпену, тужени је благовремено изјавио ревизију због битне повреде одредаба парничног поступка и погрешне примене материјалног права.

Тужиље су поднеле одговор на ревизију.

Испитујући побијану пресуду на основу члана 408. Закона о парничном поступку („Службени гласник РС“ бр. 72/11, 55/14, 78/18), који се примењује на основу члана 506. став 2. истог Закона, Врховни касациони суд је нашао да ревизија није основана.

У спроведеном поступку није учињена битна повреда одредбе парничног поступка из члана 374. став 2. тачка 2. ЗПП, као ни друге битне повреде одредаба парничног поступка из члана 407. став 1. ЗПП, због којих се ревизија може изјавити. Неосновано се ревизијом указује на битну повреду одредаба парничног поступка пред другостепеном судом, тврдњом о погрешној оцени доказа, будући да је другостепени суд потпуно и правилно применио одредбе процесног закона и донео правилну и закониту одлуку.

Према утврђеном чињеничном стању, тужиља АА је била запослена код туженог на радном месту ... у редакцији „Политика“ додатак „...“ до 14.09.2006. године, када јој је решењем директора туженог бр. ... отказан уговор о раду у редакцији „Politika Newspapers and Magazines“ због престанка потребе за њеним радом услед организационих промена код послодавца. Новим Правилником туженог о систематизацији радних места од 26.05.2006. године укинуто је радно место ..., али по усвајању Правилника тужиља је наставила да ради на овим пословима све до пријема решења о отказу уговора о раду (02.10.2006. године). По доношењу оспоредног решења о отказу уговора о раду, послове ... код туженог је обављала ВВ, ДП ..., радећи истовремено оба посла, прековремено, због повећаног обима посла у редакцији додака „...“, јер су и послови ... и ДТП ... неопходни у процесу штампања новина. Тужиља има IV степен стручне спреме, радно искуство и познавање рада на рачунару, а новим Правилником о систематизацији радних места предвиђена су радна места за која је тужиља испуњавала услове у погледу стручне спреме, знања и радног искуства – радно место асистента (четири извршиоца), радно место техничког сарадника (четири извршиоца) и радно место руководиоца фотодокументације (један извршилац).

Тужиљи ББ запосленој на пословима ... у ... и ..., отказан је уговор о раду решењем туженог бр. ... од 14.09.2006. године због престанка потребе за њеним радом услед организационих промена. Према Правилнику туженог о систематизацији радних места донетом 04.11.2004. године, ... је укинута, али од доношења наведеног акта о систематизацији, па до доношења новог Правилника о систематизацији радних места 26.05.2006. године и оспореног отказа уговора о раду, тужиља је наставила да ради на истим пословима, јер су наведени послови систематизовани у другом одсеку – Одељењу обраде фотографија, а у периоду отказа и по доношењу оспореног решења ти послови се обављају у другом одсеку, чак и од стране ангажованих хонорарних радника. Новим актом од систематизацији било је предвиђено више радних места за које је тужиља испуњавала услове у погледу стручне спреме, знања и радног искуства (асистент документаристе, сарадник руководиоца документације, фоторепотер, архивар и сл.).

Пре доношења Одлуке о увођењу економских, технолошких и организационих промена бр. ... од 12.09.2006. године, број запослених код туженог на неодређено време износио је 765, од којих је престала потреба за радом 29 запослених. Пре отказа уговора о раду и исплате отпремнине, тужиљама није понуђен други посао код туженог, као ни преквалификација или доквалификација.

Полазећи од тако утврђеног чињеничног стања, правилно је у побијаној другостепној пресуди примењено материјално право када су поништена решења о отказу уговора о раду тужиљама и обавезан тужени да их врати на рад.

Према члану 179. став 1. тачка 9. Закона о раду, послодавац може запосленом да откаже уговор о раду ако за то постоји оправдан разлог који се односи на радну способност запосленог, његово понашање и потребе послодавца и то ако услед технолошких, економских или организационих промена престане потреба за обављањем одређених послова или дође до смањења обима посла.

По оцени Врховног касационог суда, нису испуњени услови из члана 179. тачка 9. Закона о раду, за отказ уговора о раду због организационих промена код послодавца, будући да, иако су радна места ... и ... формално укинута Правилницима туженог из 2004. године и 2006. године, није престала потреба за радом тужиља код туженог, јер наведени послови нису престали да постоје, односно било је и других слободних, непопуњених радних места на која су тужиље сходно стручној спреми, знању и радном искуству могле бити распоређене. Послове ... и ..., тужиље су обављале до отказа уговора о раду 2006. године, а поле доношења оспорених решења, наведене послове су обављала друга лица у оквиру истих, односно других сектора код туженог. Поред тога, у периоду од 2004. године па до септембра 2006. године, када је ступио на снагу нови Правилник о систематизацији радних места и тужиљама отказан уговор о раду, прошло је две године и у том периоду тужени је запослене распоређивао на друге послове без икаквих критеријума, док је тужиљама отказао уговор о раду, не нудећи им премештај на друго радно место, што је законом предвиђена обавеза за туженог као послодавца. Из наведених разлога, неосновани су ревизијски наводи о погрешној примени материјалног права.

Пошто је последица поништаја оспорених решења о отказу уговора о раду реинтеграција запослених, судови су правилном применом одредбе члана 191. став 1. Закона о раду обавезали туженог да тужиље врати на рад.

На основу члана 414. став 1. ЗПП, одлучено је као у првом ставу изреке.

Тужиљама се не признају трошкови одговора на ревизију, у смислу члана 154. ЗПП, јер исти нису били потребни за вођење парнице, због чега је одлучено као у другом ставу изреке.

Председник већа – судија

Слађана Накић Момировић,с.р.

За тачност отправка

Управитељ писарнице

Марина Антонић