Република Србија
ВРХОВНИ КАСАЦИОНИ СУД
Рев2 2089/2020
02.09.2020. година
Београд

Врховни касациони суд у већу састављеном од судија Јасминке Станојевић, председника већа, Бисерке Живановић, Весне Поповић, Божидара Вујичића и Гордане Комненић, чланова већа, у парници тужиоца АА из ..., чији је пуномоћник Милица Петровић, адвокат из ..., против туженог ЈКП Градско саобраћајно предузеће „Београд“ из Београда, ради утврђења, одлучујући о ревизији тужиоца изјављеној против пресуде Апелационог суда у Београду Гж1. 3342/19 од 17.12.2019. године, у седници од 02.09.2020. године, донео је

Р Е Ш Е Њ Е

НЕ ПРИХВАТА СЕ одлучивање о ревизији тужиоца, изјављеној против пресуде Апелационог суда у Београду Гж1. 3342/19 од 17.12.2019. године.

ОДБАЦУЈЕ СЕ као недозвољена ревизија тужиоца изјављена против пресуде Апелационог суда у Београду Гж1. 3342/19 од 17.12.2019. године.

О б р а з л о ж е њ е

Пресудом Првог основног суда у Београду П1. 392/19 од 21.0'5.2019. године, ставом првим изреке одбијен је као неоснован тужбени захтев тужиоца да се утврди да је апсолутно ништав и не производи правно дејство Анекс бр. .. Уговора о раду бр. .. од 01.07.1996. године, закључен 17.09.2014. године. Ставом другим изреке одбијен је захтев тужиоца за накнаду трошкова парничног поступка.

Пресудом Апелационог суда у Београду Гж1. 3342/19 од 17.12.2019. године, одбијена је као неоснована жалба тужиоца и потврђена првостепена пресуда. Ставом другим изреке одбијен је захтев тужиоца за накнаду трошкова другостепеног поступка.

Против другостепене пресуде, тужилац је благовремено изјавио ревизију због битне повреде одредаба парничног поступка, погрешне примене материјалног права и из разлога прописаних чланом 404. Закона о парничном поступку.

Тужени је доставио одговор на ревизију.

По оцени Врховног касационог суда, нису испуњени законски услови за одлучивање о ревизији тужиоца као изузетно дозвољеној, у смислу члана 404. став 1. Закона о парничном поступку – ЗПП („Службени гласник РС“ 72/11 ... 87/18). Уз ревизију нису приложене другачије судске одлуке у вези примене чл. 52. и 172. Закона о раду, поводом чије примене постоји уједначена судска пракса. Зато је одлучено као у ставу првом изреке.