Истом пресудом од окривљеног је одузета имовинска корист прибављена кривичним делом у износу од 14.585.898,11 динара, која ће се приходовати буџету Републике Србије, на име неуплаћених пореских обавеза – пореза на приходе од капитала у року од једне године од дана правноснажности пресуде. Према окривљеном изречена је мера безбедности забране вршења позива, делатности и дужности, па му је забрањено вршење дужности власника и законског заступника привредног субјекта у трајању од две године, од правноснажности пресуде. Окривљени је обавезан на плаћање трошкова кривичног поступка.

Пресудом Апелационог суда у Крагујевцу Кж1по1 – спк 7/20 од 27.10.2020. године одбијене су као неосноване жалбе окривљеног и браниоца, а пресуда Вишег суда у Краљеву, Посебно одељење за сузбијање корупције СПК По4 30/20 од 07.07.2020. године, потврђена.

Против наведених правноснажних пресуда захтев за заштиту законитости поднео је бранилац окривљеног АА - адвокат Златан Куртовић, због повреде кривичног закона из члана 439. тачка 3) ЗКП, са предлогом да Врховни касациони суд усвоји поднети захтев, преиначи побијане пресуде и одбије као неоснован предлог тужиоца за одузимање имовинско правне користи.

Врховни касациони суд је доставио примерак захтева за заштиту законитости Републичком јавном тужиоцу сходно одредби члана 488. став 1. ЗКП, те је у седници већа коју је одржао у смислу члана 490. ЗКП, без обавештења Републичког јавног тужиоца и браниоца окривљеног, сматрајући да њихово присуство није од значаја за доношење одлуке (члан 488. став 2. ЗКП), размотрио списе предмета и правноснажне пресуде против којих је захтев за заштиту законитости поднет, па је, по оцени навода изнетих у захтеву, нашао:

Захтев за заштиту законитости је неоснован у делу који се односи на повреду кривичног закона из члана 439. тачка 3) ЗКП, док је у осталом делу недозвољен.

Указујући на повреду кривичног закона из члана 439. тачка 3) ЗКП, бранилац окривљеног у поднетом захтеву истиче да неизмирена пореска обавеза код кривичног дела утаја, не може се сматрати, нити се сматра имовинском користи у смислу одредбе члана 91. и 92. КЗ, већ се ради о јавно – правној обавези чија је наплата утврђена у посебном управном поступку односно надлежној Пореској управи у коме се предузимају и мере за наплату.

Изнети наводи захтева за заштиту законитости браниоца окривљеног се, по оцени Врховног касационог суда, не могу прихватити као основани, из следећих разлога:

Одредбом члана 91. Кривичног законика прописано је да нико не може задржати имовинску корист прибављену кривичном делом, а ставом 2. да ће се корист из става 1. овог члана одузети, под условима предвиђеним овим закоником и судском одлуком којом је утврђено изршење кривичног дела.

Чланом 92. Кривичног законика прописано је да ће се од учиниоца одузети новац, предмети од вредности и свака друга имовинска корист који су прибављени кривичним делом, а ако одузимање није могуће учинилац ће се обавезати да преда у замену неку другу имовинску корист која одговара вредности имовине прибављене извршењем кривичног дела или проистекле из кривичног дела или плати новчани износ који одговара прибављеној имовинксој користи. Ставом 2. је прописано да ће се имовинска корист прибављена кривичним делом одузети и од правног или физичког лица на која је пренесена без накнаде или уз накнаду која очигледно не одговара стварној вредности, а ставом 3. да ако је кривичним делом прибављена имовинска корист за другог та корист ће се одузети.

Члан 112. тачка 36) дефинише израз „имовинска корист“ под којом се подразумева добро сваке врсте, материјално или нематеријално, покретно или непокретно, процењиво или непроцењиво и исправа у било ком облику којим се доказује право или интерес у односу на такво добро. Имовином се сматра и приход или друга корист остварена, непосредно или посредно, из кривичног дела, као и добро у које је она претворена или са којим је помешана.

Наиме, циљ учиниоца пореских кривичних дела, па самим тим и кривичног дела пореска утаја из члана 225. став 2. у вези става 1. КЗ, је да својом радњом чињења или нечињења избегне плаћање пореза, других доприноса и прописаних обавеза у потпуности или делимично, па је тако и у конкретном случају окривљени непријављивањем стеченог прихода избегао своју обавезу плаћања пореза и на тај начин стекао корист која је остварена управо извршењем кривичног дела за које је окривљени оглашен кривим. Према ставу Врховног касационог суда неплаћени порез се може сматрати имовинском користи обзиром да и јесте један од облика прихода који је остварен извршењем кривичног дела пореска утаја из члана 225. став 2. у вези става 1. у вези члана 61. КЗ, за које је окривљени оглашен кривим, то се стога неосновано захтевом за заштиту законитости браниоца окривљеног указује на повреду кривичног закона из члана 439. тачка 3) ЗКП.

Захтев за заштиту законитости браниоца окривљеног је у осталом делу одбачен као недозвољен.

Бранилац окривљеног као разлог подношења захтева за заштиту законитости истиче и повреду закона из члана 441. став 2. ЗКП, а која повреда не представља законски разлог због кога је, у смислу одредбе члана 485. став 4. ЗКП, дозвољено подношење овог ванредног правног лека окривљеном и његовом браниоцу због повреде закона, те је Врховни касациони суд захтев браниоца окривљеног у овом делу оценио недозвољеним.

Са изнетих разлога, налазећи да побијаним пресудама није учињена повреда кривичног закона из члана 439. тачка 3) ЗКП на коју се неосновано указује захтевом за заштиту законитости браниоца окривљеног АА - адвоката Златана Куртовића, Врховни касациони суд је на основу члана 491. став 1. ЗКП захтев браниоца окривљеног у односу на ову повреду одбио као неоснован, док је у осталом делу захтев одбацио на основу члана 487. став 1. тачка 2) ЗКП у вези са чланом 485. став 4. ЗКП.

Записничар-саветник                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                  Председник већа-судија

Весна Зарић,с.р.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                       Невенка Важић,с.р.

За тачност отправка

Управитељ писарнице

Марина Антонић