Република Србија
ВРХОВНИ КАСАЦИОНИ СУД
Рев2 1740/2020
24.09.2020. година
Београд

Врховни касациони суд, у већу састављеном од судија: Звездане Лутовац председника већа, Јелене Боровац, Драгане Маринковић, Татјане Миљуш и Татјане Матковић Стефановић, чланова већа, у парници из радног односа тужилаца АА, ББ, ВВ, ГГ и ДД, свих из ..., чији је заједнички пуномоћник Јасмина Михаиловић, адвокат из ..., против туженог ''Горење апарати за домаћинство'' д.о.о. у Ваљеву, кога заступа Веран Панић, адвокат из ..., ради исплате, одлучујући о ревизији туженог изјављеној против пресуде Апелационог суда у Београду Гж1 99/20 од 24.01.2020. године, у седници одржаној дана 24.09.2020. године, донео је

Р Е Ш Е Њ Е

НЕ ПРИХВАТА СЕ предлог туженог да се о ревизији изјављеној против пресуде Апелационог суда у Београду Гж1 99/20 од 24.01.2020. године, одлучује као о изузетно дозвољеној.

ОДБАЦУЈЕ СЕ као недозвољена ревизија туженог изјављена против пресуде Апелационог суда у Београду Гж1 99/20 од 24.01.2020. године.

О б р а з л о ж е њ е

Правноснажном пресудом Апелационог суда у Београду Гж1 99/20 од 24.01.2020. године, ставом првим изреке, одбијена је као неоснована жалба туженог и потврђена пресуда Основног суда у Ваљеву П1 152/2019 од 31.10.2019. године, у ставу првом, другом, трећем, четвртом, петом и у делу става шестог изреке, у погледу висине трошкова парничног поступка у износу од 122.694,46 динара. Ставом другим изреке, преиначено је решење о трошковима поступка, садржано у преосталом делу става шестог изреке првостепене пресуде и у том делу је одбијен захтев тужилаца за исплату законске затезне камате на досуђени износ трошкова парничног поступка од пресуђења до извршности пресуде, а тужени обавезан да на досуђени износ трошкова тужиоцима исплати законску затезну камату од извршности до исплате. Ставом трећим изреке, одбијен је захтев туженог за накнаду трошкова другостепеног поступка.

Против правноснажне пресуде донете у другом степену тужени је изјавио ревизију, због погрешне примене материјалног права на основу члана 404. ЗПП.

Одлучујући о дозвољености изјављене ревизије на основу члана 404. став 2. ЗПП (''Службени гласник РС'' бр. 72/11... 55/2014), Врховни касациони суд је нашао да у овом случају нису испуњени услови да се дозволи посебна ревизија. Наиме, тврдњу да је другостепени суд донео више одлука којима је у истоветним чињенично-правним споровима различито одлучивао, тужени није поткрепио одговарајућим доказима који би указали на потребу уједначавања судске праксе (приложио је укидајуће, а не правноснажне судске одлуке). Не постоји ни потреба за разматрањем правних питања од општег интереса и уједначавања судске праксе, у циљу новог тумачења права, односно одредбе члана 59. Правилника туженог, која се односи на право запосленог на посебно примање (накнаду за сталност), уз услов да је у месецу за који се врши исплата био у радном односу цео месец, да није неоправдано одсуствовао са рада, односно да није одсуствовао са рада због болести и повреде ван рада, а пракса судова у Републици Србији је у погледу примене овог прописа уједначена.

Преузмите документ у ПДФ формату