Против правноснажне пресуде донете у другом степену, тужена је благовремено изјавила ревизију, због битне повреде одредаба парничног поступка и погрешне примене материјалног права, са предлогом да се о ревизији одлучи као о изузетно дозвољеној, применом члана 404. Закона о парничном поступку.

Врховни касациони суд је оценио да нису испуњени услови за одлучивање о посебној ревизији тужене, у смислу одредбе члана 404. Закона о парничном поступку ("Службени гласник РС", бр. 72/11, 49/13-УС, 74/13- УС, 55/14, 87/18, 18/20, у даљем тексту: ЗПП).

Правноснажном пресудом дозвољено је објективно преиначење тужбе, одбијен је, као неоснован, примарни тужбени захтев, којим је тражено да се наложи туженој да поступи по огласу за расподелу стана солидарности дел.бр. ../05, објављеном на огласној табли тужене 30.06.2005. године и по Коначној листи реда првенства дел.бр. .. од 14.09.2005. године, да изврши поновну расподелу спорног стана солидарности, додели га тужиљи у закуп и дозволи јој усељење у стан, јер тужиља у поступку вођеном пред Другим основним судом у Београду у предмету П1 130/14, у коме су правноснажном пресудом од 20.03.2015. године, поништене, као незаконите, одлука Стамбене комисије тужене од 30.09.2005. године ( којом је спорни стан додељен прворангираном ББ) и одлука Школског одбора тужене од 26.10.2005. године (којом је одбијен приговор тужиље изјављен против одлуке Стамбене комисије), није поставила и захтев за поновну расподелу спорног стана, а нису испуњени услови за примену института пуне јурисдикције. Истовремено је оцењен основним евентуални тужбени захтев, па је наложено туженој да поново спороведе поступак за расподелу спорног стана, јер су правноснажном пресудом поништене као незаконите одлуке Стамбене комисије и Школског одбора тужене.

У таквом случају, другостепени суд је према чињеницама утврђеним у овој правној ствари донео одлуку у складу са правним ставовима који су изражени кроз одлуке Врховног касационог суда, због чега нема услова за одлучивање о ревизији као о изузетно дозвољеној, а ради разматрања правног питања од општег интереса или у интересу равноправности грађана, ради уједначавања судске праксе или новог тумачења права. Поред тога, тужена није уз ревизију доставила правноснажне пресуде из којих би произлазио закључак о различитом одлучивању у истој или битно сличној чињеничној и правној ситуацији.

Како је у смислу члана 404. став 1. ЗПП ревизија изузетно дозвољена због погрешне примене материјалног права, то су без утицаја на другачију одлуку о ревизији наводи тужене да је у поступку пред другостепеним судом учињена битна повреда одредаба парничног поступка из члана 374. став 1, у вези члана 202. став 4. ЗПП.

Имајући у виду наведено, применом члана 404. ЗПП, одлучено je као у ставу првом изреке.

Испитујући дозвољеност ревизије у смислу члана 410. став 2. тачка 5, у вези члана 441. ЗПП, Врховни касациони суд је утврдио да ревизија није дозвољена.

Чланом 441. ЗПП прописано је да је ревизија дозвољена у парницама у споровима о заснивању, постојању и престанку радног односа.

Ван ових радних спорова ревизија није дозвољена, осим уколико се тужба односи на новчано потраживање, када се примењује општи режим допуштености овог правног лека, према вредности спора.

Тужба у овој правној ствари поднета је 07.12.2017. године са захтевом да се наложи туженој да по огласу за расподелу стана солидарности и Коначној листи реда првенства изврши поновну расподелу стана солидарности, додели га тужиљи у закуп и дозволи јој усељење у стан. Поднеском од 11.01.2019. године тужба је преиначена утолико што је поред примарног захтева постављен и евентуални тужбени захтев да се наложи туженој да поново спороведе поступак за расподелу спорног стана. Вредност предмета спора је означена у износу од 100.000,00 динара, што представља износ од 836.57 евра на дан подношења тужбе (1 евро=119,5360 динара).

Тужбени захтев се дакле не односи на заснивање, постојање или престанак радног односа у смислу члана 441. ЗПП, па зато ревизија тужене није дозвољена.

Из наведених разлога, Врховни касациони суд је на основу члана 413. ЗПП, одлучио као у ставу другом изреке.

Председник већа-судија

Божидар Вујичић, с.р.

За тачност отправка

Управитељ писарнице

Марина Антонић