Врховни касациони суд, у већу састављеном од судија: Браниславе Апостоловић, председника већа, Бранислава Босиљковића и Бранке Дражић, чланова већа, у парници тужиље АА из ..., чији су пуномоћници Миле Секулић и Маријана Коматина Секулић, адвокати из ..., против тужене Републике Србије – Основни суд у Ивањици, коју заступа Државно правобранилаштво – Одељење у Краљеву, одлучујући о захтеву за одређивање другог стварно надлежног суда, у седници већа одржаној дана 24.09.2020. године, донео је

Р Е Ш Е Њ Е

ОДРЕЂУЈЕ СЕ Основни суд у Чачку за поступање у предмету Основног суда у Ивањици Прр 159/2020.

О б р а з л о ж е њ е

Основни суд у Ивањици је уз допис од 20.07.2020. године, Врховном касационом суду доставио предмет Прр 159/2020, уз захтев за делегацију надлежности. У захтеву је наведено да постоје оправдани разлози за одређивање другог стварно надлежног суда за поступање у означеном предмету, у смислу члана 62. став 1. Закона о парничном поступку, односно члана 32. Устава Републике Србије и члана 6. Европске конвенције за заштиту људских права и основних слобода, јер тужиља поднетом тужбом тражи накнаду неимовинске штете због повреде права на суђење у разумном року, због незаконитог поступања односно неоправилног поступања Основног суда у Ивањици у предмету И 1329/13.

Одлучујући о захтеву за одређивање другог стварно надлежног суда, на основу члана 62. став 7. у вези става 1. Закона о парничном псотупку („Службени гласник РС“ бр.72/11, 49/13-УС ,74/13-УС, 55/14 и 87/18), Врховни касациони суд је нашао да је захтев основан.

Чланом 62. став 1. Закона о парничном поступку, прописано је да надлежни суд првог степена може сам или на предлог странке да поднесе захтев највишем суду одређене врсте да одреди да у поједином предмету поступа други стварно надлежни суд, ако је очигледно да ће тако лакше да се спроведе поступак или ако за то постоје други оправдани разлози. Према ставу 7. истог члана, о захтеву надлежног суда првог степена из става 1. овог члана одлучује веће највишег суда одређене врсте.

По оцени Врховног касационог суда, имајући у виду цитирану законску одредбу као и наводе из захтева за делегацију надлежности, Врховни касациони суд је у конкретном случају утврдио да је захтев за делегацију основан, јер разлози изнети у захтеву представљају оправдане разлоге за делегацију другом суду. Наиме, тужиља тужбом од Републике Србије – Основног суда у Ивањици, потражује накнаду штете због повреде права на суђење у разумном року, при чему је као тужена означена Република Србија – Основни суд у Ивањици, односно управо суд који је својим поступањем проуроковао штету, због чега је захтев за одређивање другог стварно надлежног суда оправдан.

Из наведених разлога, Врховни касациони суд је на основу члана 62. ЗПП одлучио као у изреци решења.

Председник већа - судија

Бранислава Апостоловић, с.р.

За тачност отправка

Управитељ писарнице

Марина Антонић