Република Србија
ВРХОВНИ КАСАЦИОНИ СУД
Рев 4125/2020
28.10.2020. година
Београд

Врховни касациони суд, у већу састављеном од судија: Јасминке Станојевић, председника већа, Бисерке Живановић, Споменке Зарић, Зоране Делибашић и Божидара Вујичића, чланова већа, у парници тужиље АА из ..., чији је пуномоћник Драган Крстић, адвокат из ..., против тужене Републике Србије, Високи савет судства, Основни суд у Врању, коју заступа Државно правобранилаштво, Одељење у Лесковцу, ради накнаде штете, одлучујући о ревизији тужиље изјављеној против пресуде Вишег суда у Врању Гж 3075/19 од 27.05.2020. године, у седници одржаној 28.10.2020. године, донео је

Р Е Ш Е Њ Е

НЕ ДОЗВОЉАВА СЕ одлучивање о ревизији тужиље, као о изузетно дозвољеној.

ОДБАЦУЈЕ СЕ, као недозвољена, ревизија тужиље изјављена против пресуде Вишег суда у Врању Гж 3075/19 од 27.05.2020. године.

О б р а з л о ж е њ е

Пресудом Основног суда у Врању Прр1 175/19 од 01.10.2019. године, усвојен је тужбени захтев тужиље којим је тражила да суд обавеже тужену да јој на име накнаде имовинске штете, изазаване повредом права на суђење у разумном року, у предмету Општинског, сада Основног суда у Врању И 747/17, раније И 415/09, исплати неисплаћене зараде за период од 01.09.2001. године до 31.03.2002. године, неисплаћен регрес за 2002. годину, трошкове парничног поступка и трошкове извршења, у новчаним износима са законском затезном каматом, како је изреком наведено, док се део тужбеног захтева којим је тужиља тражила законску затезну камату на досуђени износ трошкова извршног поступка за период од 04.03.2009. године до 23.05.2019. године, одбија као неоснован. Обавезана је тужена да тужиљи накнади трошкове парничног поступка у износу од 13.500,00 динара, са законском затезном каматом од извршности до исплате.

Пресудом Вишег суда у Врању Гж 3075/19 од 27.05.2020. године, одбијена је жалба тужиље и потврђена првостепена пресуда, у усвајајућем делу става првог изреке за главни дуг на име разлике зараде у износу од 15.184,20 динара, неисплаћеног регреса у износу од 12.629,00 динара и законску затезну камату на наведене износе, као и у ставу другом изреке, у односу на трошкове парничног поступка. Преиначена је првостепена пресуда у усвајајућем делу става првог изреке за трошкове парничног и извршног поступка, тако што се обавезује тужена да тужиљи на име накнаде имовинске штете изазаване повредом права на суђење у разумном року, исплати на име трошкова парничног поступка износ од 10.612,00 динара, са законском затезном каматом од 24.07.2004. године до исплате и на име трошкова извршног поступка износ од 3.922,50 динара, са законском затезном каматом од 24.05.2019. године до исплате, док се одбија тужбени захтев тужиље за исплату већег износа од признатог износа на име трошкова парничног поступка, као и за камату на одбијени износ и за исплату већег износа од признатог на име трошкова извршног поступка са каматом на овај износ. Одбијен је захтев тужене за накнаду трошкова другостепеног поступка.