Врховни касациони суд, у већу састављеном од судија: Божидара Вујичића, председника већа, Весне Субић и Бисерке Живановић, чланова већа, у парници тужиоца „IG 43 Nekretnine“ ДОО са седиштем у Београду, кога заступа пуномоћник Јована Дрега, адвокат из ... и пуномоћник Саша Вујанић, адвокат из ..., против туженог АА из ..., кога заступа пуномоћник Жарко Боровчанин, адвокат из ...., одлучујући о ревизији тужиоца изјављеној против решења Апелационог суда у Београду Гж 3258/18 од 30.05.2019. године, у седници већа одржаној дана 16.09.2020. године, донео је

Р Е Ш Е Њ Е

УКИДА СЕ решење Апелационог суда у Београду Гж 3258/18 од 30.05.2019. године и предмет враћа другостепеном суду, на поновно суђење.

О б р а з л о ж е њ е

Пресудом Основног суда у Београду П.бр.9793/16 од 08.06.2017. године, ставом првим изреке, одбијен је као неоснован, предлог туженог за прекид овог поступка. Ставом другим изреке усвојен је тужбени захтев тужиоца „IG 43 Nekretnine“ ДОО из Београда па је обавезан тужени АА из ... да се са свим лицима и стварима исели из стана који се налази у кући бр. ... у ул. ... у ..., у ..., површине 70м2, ближе описан у изреци пресуде, и да стан преда у посед власнику – тужиоцу, те му је на име обезбеђења одговарајућег стана наложено пресељење у стан бр. ... у ... зграде бр. ... у ул. ... у ..., ближе описаног у изреци пресуде, који ће тужени користити у својству закупца на стану у грађанској својини на неодређено време, све у року од 15 дана од дана пријема преписа пресуде. Ставом трећим изреке обавезан је тужени да тужиоцу надокнади трошкове парничног поступка у износу од 773.300,00 динара, у року од 15 дана од дана пријема преписа пресуде.

Решењем Апелационог суда у Београду Гж 3258/18 од 30.05.2019. године, ставом првим изреке, укинута је првостепена пресуда у ставу другом изреке и одбачена тужба којом је тужилац тражио да се тужени исели из стана у кући број ... у улици ... и пресели у одговарајући стан, те му се на име обезбеђења одговарајућег стана налаже пресељење у стан број ... у ...зграде број ... у улици ... у ..., власништво ББ, коју ће тужени користити у својству закупца на стану у грађанској својини на неодређено време. Ставом другим изреке преиначено је решење о трошковима поступка садржано у ставу трећем изреке првостепене пресуде тако што је тужилац обавезан да туженом накнади трошкове парничног поступка у износу од 105.750,00 динара, у року од 15 дана од пријема одлуке.

Против другостепеног решења тужилац је благовремено изјавио ревизију, због битне повреде одредаба парничног поступка и погрешне примене материјалног права.

Врховни касациони суд је испитао побијано решење на основу члана 408. Закона о парничном поступку („Службени гласник СРС“ бр. 72/11 ...18/20) у вези члана 420. став 1. и став 2. истог Закона, па је утврдио да је ревизија основана.

Тужилац је против туженог поднео тужбу дана 18.01.2011. године, ради исељења туженог из стана на коме он има својство носиоца станарског права на стану у приватној својини, као заштићени подстанар и пресељења у други одговарајући стан који ће тужени користити у својству закупца на стану у грађанској својини на неодређено време. Пресудом Првог основног суда у Београду П.бр.1052/11 од 12.03.2015. године усвојен је тужбени захтев. Та пресуда је укинута решењем Апелационог суда у Београду Гж 6127/15 од 30.03.2016. године и предмет је враћен на поновно суђење. После укидања пресуде првостепени суд је поступио по налогу из решења Апелационог суда у Београду и поново мериторно одлучио о тужбеном захтеву који је усвојио пресудом П 9793/16 од 08.06.2017. године, али је Апелациони суд у Београду, побијаним решењем укинуо првостепену пресуду и одбацио тужбу са образложењем да је редован суд апсолутно ненадлежан за пресуђење због правног дејства Закона о становању и одржавању зграда („Службени гласник РС“ бр. 104/16 од 23.12.2016. године) који је ступио на снагу дана 31.12.2016. године.

Другостепени суд сматра да је поменутим Законом на другачији начин уређен поступак исељења, утврђивања права на пресељење и пресељења, пре свега у погледу надлежности и поступка који се односи на ово питање, с обзиром да је одредбом члана 144. тог Закона прописана примена правила општег управног поступка, односно да се овај поступак уређује као управни поступак, па за одлучивање о исељењу и пресељењу туженог у одговарајући стан више није надлежан суд, односно није дозвољена правна заштита тужбом пред судом опште надлежности.

Овакав закључак другостепеног суда није правилан.

У моменту подношења тужбе редован суд је био стварно надлежан за пресуђење ове парнице, јер се ради о имовинско правном спору који се односи на исељење туженог из стана на коме има станарско право као заштићени подстанар и пресељење у одговарајући стан који му је тужилац обезбедио, а који ће користити у својству закупца на стану у грађанској својини на неодређено време.

Основано се у ревизији указује да је у поступку учињена битна повреда одредаба парничног поступка из члана 374. став 2. тачка 2. ЗПП на коју ревизијски суд пази по службеној дужности. Наиме, другостепени суд је неправилно применио правило из члана 294. став 1. тачка 1. ЗПП, чиме је онемогућио тужиоцима право на приступ суду и могућност да расправљају.

Сада важећи Закон о становању и одржавању зграда садржи правну празнину у погледу судбине парница које су у току са истоветним захтевима који се могу истаћи у управном поступку ради исељења, утврђивања права на пресељење и пресељења у одговарајући стан. С обзиром да тај нови закон не садржи правила о начину окончања недовршених парница (да ли се тужбе одбацују или се уступају управном органу или се завршавају у меритуму), Врховни касациони суд сматра да, у складу са правилом о правичном суђењу (приступ суду) из члана 6. Европске конвенције за заштиту људских права и члана 32. и 36. Устава Републике Србије, редован суд мора завршити започети поступак и парницу, (у одсуству процесних претпоставки за одбацивање тужбе), мериторно окончати.

Из наведених разлога ревизија тужиоца је усвојена и другостепено решење укинуто.

У поновном поступку другостепени суд ће поступити по примедбама из овог решења и мериторно одлучити о жалби туженог изјављеној против првостепене пресуде.

На основу члана 415. став 1. у вези члана 420. став 6. ЗПП, одлучено је као у изреци.

Председник већа-судија

Божидар Вујичић,с.р.

За тачност отправка

Управитељ писарнице

Марина Антонић