
Република Србија
ВРХОВНИ КАСАЦИОНИ СУД
Рев 4942/2020
05.11.2020. година
Београд
Врховни касациони суд, у већу састављеном од судија: Бранислава Босиљковића, председника већа, Бранке Дражић, Данијеле Николић, Добриле Страјина и Марине Милановић, чланова већа, у парници тужиоца ЈКСП „ГСП Београд“ из Београда, против туженог АА из ..., чији је пуномоћник Немања Лукић адвокат из ..., ради регреса, одлучујући о ревизији туженог изјављеној против пресуде Апелационог суда у Београду Гж 2726/19 од 03.10.2019. године, у седници већа одржаној дана 05.11.2020. године, донео је
Р Е Ш Е Њ Е
НЕ ДОЗВОЉАВА СЕ одлучивање о посебној ревизији туженог изјављеној против пресуде Апелационог суда у Београду Гж 2726/19 од 03.10.2019. године.
ОДБАЦУЈЕ СЕ као недозвољена ревизија туженог изјављена против пресуде Апелационог суда у Београду Гж 2726/19 од 03.10.2019. године.
О б р а з л о ж е њ е
Пресудом Првог основног суда у Београду П 4224/15 од 18.12.2018. године, ставом првим изреке, обавезан је тужени да исплати тужиоцу износ од 1.067.006,76 динара са законском затезном каматом од 15.09.2014. године до исплате у року од 15 дана од пријема преписа пресуде. Ставом другим изреке, обавезан је тужени да накнади тужиоцу трошкове парничног поступка у износу од 108.270,06 динара у року од 15 дана од пријема преписа пресуде.
Пресудом Апелационог суда у Београду Гж 2726/19 од 03.10.2019. године, ставом првим изреке, одбијена је као неоснована жалба туженог и потврђена пресуда Првог основног суда у Београду П 4224/15 од 18.12.2018. године. Ставом другим изреке, одбијен је захтев туженог за накнаду трошкова другостепеног поступка.
Против правноснажне пресуде донете у другом степену тужени је, на основу члана 404. ЗПП, благовремено изјавио ревизију због битне повреде одредаба парничног поступка и погрешне примене материјалног права.
Тужилац је поднео одговор на ревизију.
Ревизија предвиђена одредбом члана 404. став 1. ЗПП (посебна ревизија) може се изјавити само због погрешне примене материјалног права. Због тога се Врховни касациони суд, приликом оцене о допуштености ревизије туженог, није упуштао у разматрање његових навода о учињеним битним повредама одредаба парничног поступка.
Посебна ревизија је дозвољена ради разматрања правних питања од општег интереса или у интересу равноправности грађана, уједначавања судске праксе или новог тумачења права.
По оцени Врховног касационог суда, у овом спору не постоје правна питања од општег интереса или у интересу равноправности грађана која би требало размотрити. Побијана пресуда је у складу са судском праксом (правно схватање Врховног касационог суда од 12.04.1982. године, објављено у Билтену Врховног суда Србије број 4 из 2008. године) о праву на регрес од возача који је штету проузроковао управљајући моторним возилом под дејством алкохола, односно постојањем законске претпоставке како лице под утицајем алкохола није способно да безбедно управља возилом (члан 187. став 2. у вези става 4. тачка 2. Закона о безбедности саобраћаја на путевима), и да постоји одговорност возача за штету проузроковану управљањем возилом под дејством алкохола. Право на регрес не постоји само ако возач обори ту законску претпоставку - докаже да не постоји узрочна веза између алкохолисаности и накнаде штете (члан 231. став 3. ЗПП). Тужени у овом спору ту законску претпоставку није оборио предложеним доказима, због чега нема потребе ни за новим тумачењем права - члана 163. став 7. Закона о раду, односно члана 171. став 2. Закона о облигационим односима.
Из наведених разлога, одлучено је као у првом ставу изреке.
Ревизија туженог није дозвољена ни на основу члана 403. став 3. ЗПП. Вредност предмета спора побијаног дела (члан 28. став 1. ЗПП) очигледно не прелази динарску противвредност од 40.000 евра по средњем курсу Народне банке Србије на дан подношења тужбе, меродавну за дозвољеност ревизије у смислу наведене одредбе.
Сходно изложеном, на основу члана 410. став 2. тачка 5. и члана 413. ЗПП, одлучено као у другом ставу изреке.
Председник већа - судија
Бранислав Босиљковић, с.р.
За тачност отправка
Управитељ писарнице
Марина Антонић