Република Србија
ВРХОВНИ КАСАЦИОНИ СУД
Р1 675/2020
09.12.2020. година
Београд

Врховни касациони суд у већу састављеном од судија Звездане Лутовац, председника већа, Јелене Боровац и Драгане Маринковић, чланова већа, у парници тужиоца АА из ..., кога заступа пуномоћник Маја Ристић, адвокат из ..., против туженог „Симпо“ АД Врање, ради исплате зараде, одлучујући о сукобу стварне надлежности између Основног суда у Врању и Привредног суда у Лесковцу, у седници одржаној 09.12.2020. године, донео је

Р Е Ш Е Њ Е

За суђење у овој правној ствари стварно је надлежан Основни суд у Врању.

О б р а з л о ж е њ е

Решењем П1 1003/17 од 13.05.2019. године Основни суд у Врању огласио се стварно ненадлежним за поступање у овој правној ствари, с тим да се по правноснажности решења предмет уступи Привредном суду у Лесковцу као стварно надлежном суду.

Привредни суд у Лесковцу није прихватио стварну надлежност, већ је предмет уз акт П 550/2020 од 19.11.2020. године доставио Врховном касационом суду ради решавања сукоба надлежности, сматрајући да је за поступање у овој правној ствари надлежан Основни суд у Врању.

Решавајући настали сукоб стварне надлежности на основу члана 30. став 2. Закона о уређењу судова и члана 22. став 2. ЗПП („Службени гласник РС“ број 72/11 ... 87/18), Врховни касациони суд је нашао да је за поступање у овом предмету стварно надлежан Основни суд у Врању.

Према члану 22. став 2. Закона о уређењу судова основни суд у првом степену суди у грађанско правним споровима ако за поједине од њих није надлежан други суд и води извршне и ванпарничне поступке за које није надлежан неки други суд док је према ставу 3. истог члана прописано да основни суд у првом степену, поред осталог, суди у споровима поводом заснивања, постојања и престанка радног односа, о правима, обавезама и одговорностима из радног односа и о накнади штете коју запослени претрпи на раду или у вези са радом.

Одредбом члана 25. став 1. тачка 1. Закона о уређењу судова, прописано је да Привредни суд у првом степену суди у споровима између домаћих и страних привредних друштава, предузећа, задруга и предузетника и њихових асоцијација (привредни субјекти), у споровима који настану између привредних субјеката и других правних лица у обављању делатности привредних субјеката, па и када је у наведеним споровима једна од страна физичко лице, ако је странка у односу материјалног супарничарства, док је у тачки 4. истог члана одређено да привредни суд у првом степену суди и у споровима поводом реорганизације, судске и добровољне ликвидације и стечаја, осим спорова за утврђење постојања заснивања и престанка радног односа који су покренути пре отварања стечаја.