Врховни касациони суд у већу састављеном од судија: Весне Поповић, председника већа, Зоране Делибашић, Гордане Комненић, Бисерке Живановић и Божидара Вујичића чланова већа, у правној ствари тужиoцa АА из ..., чији је пуномоћник Зоран Аранђеловић, адвокат из ..., против тужене Републике Србије, коју заступа Државно правобранилаштво, Одељење у Крагујевцу, ради накнаде материјалне штете због повреде права на правично суђење, одлучујући о ревизији тужиоца изјављеној против пресуде Апелационог суда у Крагујевцу Гж-рр 87/20 од 11.05.2020. године, у седници одржаној 21.10.2020. године, донео је

Р Е Ш Е Њ Е

ОДБАЦУЈЕ СЕ, као недозвољена, ревизија тужиоца изјављена против пресуде Апелационог суда у Крагујевцу Гж-рр 87/20 од 11.05.2020. године.

О б р а з л о ж е њ е

Пресудом Основног суда у Параћину Прр1 2/19 од 10.12.2019. године, ставом првим изреке, обавезана је тужена да тужиоцу, на име накнаде имовинске штете изазване повредом права на суђење у разумном року у предмету Привредног суда у Крагујевцу Ст 53/10, плати неисплаћено потраживање и то: 758.585,45 динара на име главног дуга са законском затезном каматом почев од 16.09.2010. године до коначне исплате (алинеја 1.), 369.357,60 динара на име затезне камате на главни дуг обрачунате од отварања стечајног поступка (алинеја 2.) и 37.007,80 динара на име трошкова парничног поступка (алинеја 3. става првог изреке). Ставом другим изреке одбијен је тужбени захтев којим је тужилац тражио да се тужена обавеже да му на износ главног дуга плати и законску камату почев од 05.05.2010. до 16.09.2010. године, као неоснован. Ставом трећим изреке обавезана је тужена да тужиоцу накнади трошкове парничног поступка од 73.500,00 динара са законском каматом од извршности пресуде до исплате.

Пресудом Апелационог суда у Крагујевцу Гж-рр 87/20 од 11.05.2020. године, жалба тужене је одбијена, као неоснована и првостепена пресуда потврђена у ставу првом алинеја 1. у односу на главни дуг, алинеја 2 и 3. и у ставу трећем изреке. Ставом другим изреке преиначена је првостепена пресуда у ставу првом алинеја 1. у односу на законску затезну камату, тако што је обавезана тужена да тужиоцу на износ 758.585,45 динара плати законску затезну камату почев од 19.07.2019. године до коначне исплате, а одбијен је захтев за камату на наведени износ за преиод од од 16.09.2010. до 18.07.2019. године. Ставом трећим изреке одбијен је захтев тужене за накнаду трошкова другостепеног поступка.

Против правноснажне пресуде донесене у другом степену тужилац је изјавио ревизију, због погрешне примене материјалног права.

Испитујући дозвољеност ревизије, у смислу члана 410. став 2. тачка 5. ЗПП, Врховни касациони суд је нашао да ревизија није дозвољена.

Наиме, одредбом члана 403. став 3. ЗПП, прописано је да ревизија није дозвољена у имовинско правним споровима ако вредност предмета спора побијаног дела не прелази динарску противвредност 40.000 евра по средњем курсу Народне банке Србије на дан подношења тужбе.

Ревизијом тужиоца побија се правноснажна одлука у делу којим је одлучено о камати на износ главног дуга, односно о периоду за који тужилац има право на ово потраживање.

Оцењујући дозвољеност ревизије, Врховни касациони суд је имао у виду да је одредбом члана 28. став 1. ЗПП прописано да када је за изјављивање ревизије меродавна вредност предмета спора, узима се само вредност главног дуга, док се према ставу 2. истог члана, камате, уговорна казна и остала споредна тражења, као и парнични трошкови не узимају у обзир ако не чине главни дуг.

Имајући ово у виду, као и да је у конкретном случају ревизија изјављена против одлуке којом је одлучено о камати на главни дуг (периоду за који тече камата), дакле против дела пресуде којим је одлучено о споредном тражењу тужиоца, које не чини његово главно потраживање, то је и ревизија тужиоца недозвољена.

На основу изнетог, применом члана 413. ЗПП, Врховни касациони суд је одлучио као у изреци.

Председник већа – судија

Весна Поповић,с.р.

За тачност отправка

Управитељ писарнице

Марина Антонић