Република Србија
ВРХОВНИ КАСАЦИОНИ СУД
Рев2 3151/2020
23.12.2020. година
Београд

Врховни касациони суд у већу састављеном од судија: Весне Поповић, председника већа, Зоране Делибашић и Гордане Комненић, чланова већа, у правној ствари тужиоца АА из ..., чији је пуномоћник Снежана Станић, адвокат из ..., против тужених ПД „ЈУГО - ИМПЕКС Е.Е.Р“ д.о.о. Ниш, кога заступа Ирена Ђорђевић, адвокат из ...., ради исплате регреса за коришћење годишњег одмора и уплате доприноса, одлучујући о ревизији тужиоца изјављеној против пресуде Апелационог суда у Нишу Гж1 775/19 од 20.08.2020. године, у седници одржаној 23.12.2020. године, донео је

Р Е Ш Е Њ Е.

ОДБАЦУЈЕ СЕ, као недозвољена, ревизија тужиоца изјављена против пресуде Апелационог суда у Нишу Гж1 775/19 од 20.08.2020. године.

О б р а з л о ж е њ е

Пресудом Основног суда у Нишу П1 1107/17 од 09.10.2018. године, ставом првим изреке, одбијен је тужбени захтев којим је тражено да се обавеже тужени да тужиоцу на име неисплаћеног регреса за коришћење годишњег одмора за период 01.01.2015. године до 31.12.2015. године плати 5.258,00 динара са законском затезном каматом од 11.04.2017. године до исплате, као неоснован. Ставом другим изреке, одбијен је тужбени захтев којим је тражено да се обавеже тужени да у корист тужиоца уплати надлежним фондовима ПИО и здравственог осигурања доприносе обавезног осигурања за период од 25.04.2014. године до 01.04.2016. године у износима и по основицама на дан уплате, као неоснован. Ставом трећим изреке, обавезан је тужилац да туженом на име трошкова поступка плати износ од 42.950,00 динара, са законском затезном каматом од извршности до исплате.

Пресудом Апелационог суда у Нишу Гж1 775/19 од 20.08.2020. године, одбијена је као неоснован жалба тужиоца и првостепена пресуда је потврђена.

Против правноснажне пресуде донете у другом степену, тужилац је благовремено изјавио ревизију због погрешне примене материјалног права на основу члана 403. ЗПП.

Испитујући дозвољеност ревизије у смислу члана 410. став 2. тачка 5. ЗПП, Врховни касациони суд је нашао да ревизија није дозвољена.

Наиме, чланом 403. став 3. ЗПП, прописано је да ревизија није дозвољена у имовинскоправним споровима ако вредност предмета спора побијаног дела не прелази динарску противвредност 40.000 евра по средњем курсу Народне банке Србије на дан подношења тужбе.