Врховни касациони суд је оценио да нису испуњени услови за одлучивање о посебној ревизији тужиље, у смислу одредбе члана 404. Закона о парничном поступку ("Службени гласник РС", бр. 72/2011, 49/2013-УС, 74/2013- УС, 55/2014, 87/2018, 18/2020, у даљем тексту: ЗПП), а ради разматрања правног питања од општег интереса или у интересу равноправности грађана, ради уједначавања судске праксе или новог тумачења права.

Правноснажном пресудом, применом материјалног права из одредби Закона о основама својинско-правних односа, одбијен је, као неоснован, тужбени захтев за утврђење права својине одржајем на стану који је у власништву Републике Србије, а на којем је у јавним књигама као корисник уписана Војнограђевинска дирекција Београд. Ово због тога што је тужиља преко 20 година у државини спорног стана, али нема статус савесног држаоца, јер је све време знала да је спорна непокретност у својини другог лица, у којем она није ни носилац права коришћења. Правноснажну пресуду Апелационог суда у Београду Гж 4080/10 од 31.10.2011. године, којом је одбијен захтев за утврђење да тужиља, као преостали члан породичног домаћинства своје баке, ранијег носиоца станарског права, има право да настави са коришћењем спорног стана, тужиља је примила 05.01.2012. године, када је коначно стекла сазнање да без правног основа користи спорни стан, од ког момента се сматра несавесним држаоцем наведене непокретности. На конкретну ситуацију се не може применити рок за стицање права својине од 10 година, јер услов за стицање права својине по основу одржаја није само дужина трајања државине на непокретности, већ и савесност и законитост државине. Подношењем тужбе за исељење тужиље из спорног стана 26.07.2002. године у предмету Четвртог општинског суда у Београду П 3783/16 (који је у прекиду) дошло је до прекида рока предвиђеног за стицање својине на стану у државној својини одржајем, а од 04.07.1996. године (када је ступио на снагу Закон о изменама и допунама Закона о основама својинско-правних односа) до 26.07.2002. године, није протекао законом прописани рок од 20 година за стицање права својине путем одржаја на спорном стану.

У таквом случају нижестепени судови су, према чињеницама утврђеним у овој правној ствари, донели одлуку у складу са правним ставовима који су изражени кроз одлуке Врховног касационог суда, због чега нема услова за одлучивање о ревизији као о изузетно дозвољеној.

О основаности тужбеног захтева за утврђење права својине одржајем на спорном стану се не може одлучивати применом члана 8. Европске конвенције за заштиту људских права и основних слобода, којим је предвиђено право на поштовање приватног и породичног живота, али се питање права на дом може поставити у поступку за исељење тужиље из спорног стана, који се води пред Четвртим општинским судом у Београду у предмету П 3783/16, који је у прекиду.

Из наведених разлога, Врховни касациони суд је на основу члана 404. ЗПП одлучио као у ставу изреке овог решења.

Испитујући дозвољеност ревизије у смислу члана 410. став 2. тачка 5., у вези члана 403. став 3. ЗПП, Врховни касациони суд је утврдио да ревизија није дозвољена.

Према члану 403. став 3. ЗПП, ревизија није дозвољена у имовинско-правним споровима, ако вредност предмета спора побијаног дела не прелази динарску противвредност од 40.000 евра по средњем курсу Народне банке Србије на дан подношења тужбе.

Тужба у овој правној ствари поднета је 01.08.2016. године, у којој је као вредност предмета спора означен износ од 1.500.000,00 динара. На дан подношења тужбе 1 евро је, према средњем курсу НБС, износио 123,2419 динара, па вредност предмета спора побијаног дела представља динарску противвредност 12.171,19 евра. Првостепена пресуда којом је одлучено о тужбеном захтеву донета је 13.10.2017. године, а другостепена пресуда донета је 20.09.2018. године.

Како у конкретном случају вредност предмета спора побијаног дела правноснажне пресуде не прелази динарску противвредност 40.000 евра по средњем курсу НБС на дан поношења тужбе, то ревизија тужиље није дозвољена у смислу члана 403. став 3. ЗПП.

На основу члана 413. ЗПП, Врховни касациони суд је одлучио као у ставу другом изреке.

Председник већа - судија

Божидар Вујичић,с.р.

За тачност отправка

Управитељ писарнице

Марина Антонић