Испитујући побијану пресуду у смислу члана 408. Закона о парничном поступку („Службени гласник РС“, бр. 72/11...18/20), Врховни касациони суд је установио да ревизија није основана.

У поступку доношења побијане пресуде није учињена битна повреда одредаба парничног поступка из члана 374. става 2. тачке 2) Закона о парничном поступку, на коју ревизијски суд пази по службеној дужности. Ревизијске наводе којима се описно истиче да је побијана пресуда захваћена битном повредом одредаба парничног поступка из члана 374. става 2. тачке 12) ЗПП, овај суд није разматрао јер се, према члану 407. ЗПП, ревизија не може изјавити због наведене битне повреде одредаба парничног поступка.

Према утврђеном чињеничном стању у поступку пред другостепеним судом, тужена ЂЂ је супруга пок. ЕЕ, тужиља му је кћерка, тужени ББ и ВВ син и снаја, а тужени ГГ и ДД унук и снаја по сину ББ. Парничне странке и пок. ЕЕ живели су у породичној заједници до његове смрти ...2012. године. Тужиља се удала са 14,5 година и одселила из домаћинства, а објекти који су предмет ове парнице су изграђени након тога.

Парц. бр. .. КО ..., површине 5,26 ари, са изграђеним објектом бр. 1 за који није позната намена, уписана је у лист непокретности број .. КО ... као својина пок. ЕЕ. На наведној парцели изграђени су и други објекти који су предмет тужбеног захтева, а који нису уписани у лист непокретности.

Уговором о доживотном издржавању Р ../95 од 18.01.1995. године, који је закључен између пок. ЕЕ и тужене ЂЂ, као прималаца издржавања, и туженог ГГ, као даваоца издржавања, пок. ЕЕ је, између осталог, кат. парц. бр. .. КО ..., пов. 4,96а, и зграде у површини од 0,30а оставио туженом ГГ. У оставинском поступку иза пок. ЕЕ тужиља је оспорила уговор о доживотном издржавању, али није покренула парницу ради утврђења да уговор не производи правно дејство.

Кат. парц. бр. .. КО ... је наследио покојни ЕЕ. Стамбена зграда и помоћни објекат у продужетку на наведеној катастарској парцели изграђени су 1978. године, а помоћни објекат наспрам стамбеног објекта три године касније. После смрти пок. ЕЕ, тужени ГГ и ДД су финансирали извођење радова на стамбеном објекту на столарији, фасади, степеницама, тераси и олуцима, изградњу нове шупе и гвоздене ограде са капијом.

Пок. ЕЕ је радио у ... две године, у ... осам месеци, потом у руднику ..., након чега је, услед повреде, остварио право на инвалидску пензију. Тужени ББ је радио у ... осам година, а након тога у руднику ... до пензије 2004. године. Тужена ВВ је радила 1990. године у ... око 9 месеци. Тужени ГГ ради у ... од пре 10 година, а тужена ДД од пре 9 година. Сви чланови породичне заједнице су своју зараду уносили у домаћинство. Чланови породичне заједнице су обрађивали пољопривредно земљиште површине 3-4 хектара. Пок. ЕЕ, ЂЂ и ВВ су гајили стоку за потребе домаћинства и за продају.

Према становишту другостепеног суда, кат. парц. бр. .. КО ..., стамбени објекат и два помоћна објекта су изграђени пре 1995. године, па нису заоставштина пок. ЕЕ јер је њима располагао уговором о доживотном издржавању, као ни шупа и гвоздена ограда које су изграђене након његове смрти. У погледу осталих објеката који нису предмет уговора о доживотном издржавању и увећања вредности целе непокретности након закључења уговора о доживотном издржавању, тужиља није доказала чињенице о висини прихода пок. ЕЕ.

Нису основани ревизијски наводи којима се указује на погрешно и непотпуно утврђено чињенично стање. Тужиља није покренула парнични поступак за утврђење да је уговор о доживотном издржавању Р ../95 од 18.01.1995. године без правног дејства, па непокретности које су предмет тог уговора, сходно члану 194. ставовима 1. и 2. Закона о наслеђивању ("Службени гласник РС", 46/95, 101/03), не чине заоставштину пок. ЕЕ, а то су кат. парц. бр. .. КО ..., стамбени објекат и два помоћна објекта који су изграђени пре закључења уговора о доживотном издржавању. Шупа и гвоздена ограда са капијом, према члану 206. Закона о наслеђивању не могу бити заоставштина пок. ЕЕ јер су изграђени након његове смрти. У погледу објеката који нису предмет уговора о доживотном издржавању и у погледу увећања вредности целе непокретности у породичној заједници у периоду од закључења уговора о доживоном издржавању до смрти пок. ЕЕ, тужиља је, према члану 231. ставу 2. ЗПП и члану 195. Породичног закона ("Службени гласник РС", бр. 18/05,72/11), дужна да докаже приходе пок. ЕЕ остварене радом у струци, на пољопривредном имању и од узгоја стоке, као и приходе свих других чланова породичне заједнице. Тужиља није доказала наведене чињенице. Вештачење које је предложила на рочишту од 12.01.2017. године није подобно доказно средство за утврђивање наведених чињеница јер је предложено да се утврди вредност имовине која је предмет уговора о доживотном издржавању према ценама из 2012. године, па супротни ревизијски наводи нису основани. Сходно наведеном, другостепени суд је на основу правилне примене наведеног материјалног права, као и правила о терету доказивања из члана 231. ЗПП, одбио тужбени захтев.

Врховни касациони суд је, на основу члана 414. става 1. ЗПП, одлучио као у изреци.

Председник већа-судија

др Драгиша Б. Слијепчевић, с.р.

За тачност отправка

Управитељ писарнице

Марина Антонић