Врховни касациони суд, у већу састављеном од судија: Весне Поповић, председника већа, Весне Субић и Татјане Матковић Стефановић, чланова већа, у предмету предлагача АА из ..., коју заступа пуномоћник Миодраг Шинжар, адвокат из ..., улица ... број .., одлучујући о жалби предлагача због недоношења одлуке по приговору ради убрзавања поступка, донео је 08.06.2021. године, без испитног поступка

Р Е Ш Е Њ Е

ОДБИЈА СЕ жалба предлагача изјављена због недоношења одлуке по приговору ради убрзавања поступка од 30.07.2020. године у предмету Врховног касационог суда Рев2 2286/2019.

О б р а з л о ж е њ е

Пуномоћник предлагача је дана 29.01.2021. године поднео Врховном касационом суду приговор ради убрзавања поступка, који у ствари представља жалбу због неодлучивања о поднетом приговору ради убрзавања поступка у предмету Врховног касационог суда Рев2 2286/2019. У жалби је навео да о приговору није одлучено у законском року од два месеца, а ради се о предмету који је хитан и од егзистенцијалног значаја за предлагача, с обзиром да је предмет спора исплата новчаног потраживања – накнаде зараде за време одсуства са рада ради неге детета. Предложио је да се по изјављеној ревизији у предмету Врховног касационог суда Рев2 2286/2019 реши што хитније, односно да се изјављена ревизија узме у приоритетно разматрање.

Одлучујући о жалби предлагача на основу одредбе члана 16. и 17. и члана 20. став 2. Закона о заштити права на суђење у разумном року („Службени гласник РС“ бр. 40/15) у вези са чланом 30. став 2. Закона о ванпарничном поступку („Службени гласник СРС“ бр. 25/82 „Службени гласник РС“ бр. 6/15), Врховни касациони суд је утврдио да је жалба неоснована.

На основу прибављених списа Врховног касационог суда Р4р 7/2020 утврђено је да је пуномоћник предлагача дана 30.07.2020. године препорученом пошиљком доставио Врховном касационом суду приговор ради убрзавања поступка у предмету тог суда Рев2 2286/2019. Наведени приговор примљен је у Врховном касационом суду дана 31.07.2020. године.

Судија који је одлучивао о приговору, а који је одређен Годишњим распоредом послова у суду, у смислу одредбе члана 7. став 2. Закона о заштити права на суђење у разумном року, решењем Р4р 7/2020 од 17.09.2020. године одбио је, као неоснован, приговор предлагача, а то решење је отправљено из суда 30.09.2020. године. Предлагач је ово решење примио 01.10.2020. године.

Одредбом члана 14. став 1. Закона о заштити права на суђење у разумном року прописано је да странка има право на жалбу ако је њен приговор одбијен или ако председник суда о њему не одлучи у року од два месеца од дана пријема приговора.

Имајући у виду да је приговор ради убрзавања поступка поднет Врховном касационом суду 30.07.2020. године, да је у том суду примљен 31.07.2020. године, а да је одлука о приговору донета 17.09.2020. године, одлука експедована 30.09.2020. године и предлагач исту примио 01.10.2020. године, Врховни касациони суд сматра да је о приговору одлучено у року прописаном чланом 14. став 1. Закона о заштити права на суђење у разумном року, те да је због тога жалба предлагача неоснована.

Из наведених разлога, Врховни касациони суд је, на основу одредбе члана 17. став 1. и 4. Закона о заштити права на суђење у разумном року, одлучио као у изреци решења.

Председник већа-судија
Весна Поповић,с.р.

За тачност отправка
Управитељ писарнице
Марина Антонић