.jpg "Sudska praksa")
Република Србија
ВРХОВНИ КАСАЦИОНИ СУД
Р1 230/2021
22.04.2021. година
Београд
Врховни касациони суд, у већу састављеном од судија: Бранислава Босиљковића председника већа, Бранке Дражић и Данијеле Николић чланова већа, у парници тужиље АА из ..., чији су пуномоћници Душан Живковић и Милош Кукурековић адвокати из ..., против тужене „Erste Bank“ а.д. Београд, чији су пуномоћници Драган М. Гојковић и Срђан Д. Гојковић адвокати из ..., ради утврђења и стицања без основа, решавајући сукоб стварне надлежности између Основног суда у Новом Саду и Привредног суда у Новом Саду, на седници већа одржаној дана 22.04.2021. године, донео је
Р Е Ш Е Њ Е
За поступање у овом предмету стварно је НАДЛЕЖАН Основни суд у Новом Саду.
О б р а з л о ж е њ е
Тужиља је дана 19.10.2020. године поднела тужбу Основном суду у Новом Саду против тужене „Ерсте банке“ а.д. Београд, ради утврђења ништавости одредбе члана 9. уговора о кредиту закључен дана 06.04.2010. године између Трговинске радње „Ненси“ АА, Предузетник као корисника кредита и тужене банке. Решењем Агенције за привредне регистре БП 58857/2015 од 04.06.2015. године, Трговинска радња „Ненси“ АА Предузетник Ниш, брисана је из регистра привредних субјеката.
Основни суд у Новом Саду се, решењем П бр. 24382/20 од 23.12.2020. године, огласио стварно ненадлежним за поступање у овој правној ствари и списе предмета је доставио Привредном суду у Новом Саду.
Привредни суд у Новом Саду није прихватио стварну надлежност, па је списе уз пропратни акт П 1366/20 од 01.04.2021. године доставио Врховном касационом суду ради решавања сукоба надлежности.
Решавајући настали сукоб стварне надлежности, на основу члана 30. став 2. Закона о уређењу судова („Службени гласник РС“ бр. 116/08, 104/09, 101/10, 31/11, 78/11, 101/11, 101/13, 40/2015, 106/15, 13/16, 108/16, 113/17, 65/18 – УС, 87/18, 88/18 – УС) и члана 22. став 2. Закона о парничном поступку („Службени гласник РС“, бр. 72/2011, 49/2013-УС, 74/2013- УС, 55/2014, 87/2018 и 18/2020 – у даљем тексту: ЗПП),
Врховни касациони суд је нашао да је за поступање у овом предмету стварно надлежан Основни суд у Новом Саду.
Према члану 22. став 2. Закона о уређењу судова, основни суд у првом степену суди у грађанскоправним споровима ако за поједине од њих није надлежан други суд и води извршне и ванпарничне поступке за које није надлежан други суд.
Одредбом члана 25. став 1. тачка 1. Закона о уређењу судова, прописано је да привредни суд у првом степену суди у споровима између домаћих и страних привредних друштава, предузећа, задруга и предузетника и њихових асоцијација (привредни субјекти), у споровима који настану између привредних субјеката и других правних лица у обављању делатности привредних субјеката, као и када је у наведеним споровима једна од странака физичко лице, ако је са странком у односу материјалног супарничарства.
У конкретном случају, тужиља није привредни субјект – Трговинска радња „Ненси“ АА Предузетник Ниш, чији је оснивач, брисана је из регистра предузетника пре подношења тужбе, па Врховни касациони суд налази да нису испуњени услови из члана 25. став 1. тачка 1. Закона о уређењу судова за надлежност Привредног суда у Новом Саду с обзиром да није испуњен субјективни критеријум, већ је за поступање у овом предмету стварно надлежан Основни суд у Новом Саду, у складу са одредбама члана 22. став 2. Закона о уређењу судова.
Врховни касациони суд је, применом члана 22. став 2. ЗПП, донео одлуку као у изреци решења.
Председник већа – судија
Бранислав Босиљковић, с.р.
За тачност отправка
Управитељ писарнице
Марина Антонић
