Република Србија
ВРХОВНИ КАСАЦИОНИ СУД
Р 92624/2021
24.06.2021. година
Београд

Врховни касациони суд, у већу састављеном од судија: Бранка Станића, председника већа, Татјане Матковић Стефановић и Татјане Миљуш, чланова већа, у предмету тужиље АА из ..., ул. ... бр. .., против тужене Републике Србије, коју заступа Државно правобранилаштво из Београда, Немањина бр. 22-24, одлучујући о захтеву Првог основног суда у Београду за делегацију другог стварно надлежног суда, у седници већа одржаној 24. јуна 2021. године, донео је

Р Е Ш Е Њ Е

За поступање у овом предмету одређује се Други основни суд у Београду.

О б р а з л о ж е њ е

Дописом П 10245/20 од 28.05.2021. године, Први основни суд у Београду поднео је захтев Врховном касационом суду да одреди други стварно надлежни суд за поступање по тужби тужиље АА из ..., имајући у виду да је тужиља на рочишту дана 10.12.2020. године предложила да се овај предмет додели другом суду зато што је предмет парнице накнада штете због незаконитог поступања судије Првог основног суда.

Први основни суд се обратио Државном правобранилаштву дописом да се у року од 3 дана изјасни о предлогу тужиље за делегацију, који допис је правобранилаштво примило дана 22.01.2021. године, али се на тај допис није изјаснило.

Одлучујући о захтеву за одређивање другог стварно надлежног суда на основу одредбе члана 62. став 1. Закона о парничном поступку („Службени гласник РС“ 72/11 ... 18/20), Врховни касациони суд је нашао да је захтев основан.

Према члану 62. став 1. Закона о парничном поступку, надлежни суд првог степена може сам или на предлог странке да поднесе захтев највишем суду одређене врсте да одреди да у поједином предмету поступа други стварно надлежан суд ако је очигледно да ће се тако лакше спровести поступак или ако за то постоје други оправдани разлози.

Имајући у виду да из списа предмета произилази да је тужиља поднела тужбу против Републике Србије ради накнаде штете која је према тврдњи тужиље настала незаконитим поступањем судије Првог основног суда, ком суду је и поднета тужба у овој правној ствари, Врховни касациони суд налази да постоје оправдани разлози за делегацију надлежности, те да је предметни захтев основан.