Против наведених правноснажних пресуда, захтев за заштиту законитости поднео је бранилац окривљеног АА, адвокат Ермедин Ћућевић, у смислу члана 485. став 1. тачка 1) ЗКП, због повреде закона из члана 439. тачка 1) ЗКП, са предлогом да Врховни касациони суд захтев уважи, побијане пресуде преиначи и окривљеног АА ослободи од оптужбе да је извршио кривично дело самовлашће из члана 330. став 1. Кривичног законика, као и да обавеже приватног тужиоца да окривљеном надокнади трошкове поступка по записнику од 29.12.2021. године у предмету К 156/21, као и трошкове на име састава жалбе и састављања захтева.

Врховни касациони суд је доставио примерак захтева за заштиту законитости браниоца окривљеног Републичком јавном тужиоцу, сходно одредби члана 488. став 1. ЗКП, па је без обавештавања Републичког јавног тужиоца и браниоца окривљеног, одржао седницу већа, сматрајући да њихово присуство није од значаја за доношење одлуке (члан 488. став 2. ЗКП), на којој је размотрио списе предмета са правноснажним пресудама против којих је поднет захтев за заштиту законитости, те је након оцене навода изнетих у захтеву, нашао:

Бранилац окривљеног АА, адвокат Ермедин Ћућевић, у поднетом захтеву за заштиту законитости указује да је у побијаним пресудама учињена повреда кривичног закона из члана 439. тачка 1) ЗКП, наводећи да Основни суд у Сјеници и Виши суд у Новом Пазару, у оспораваним пресудама не означавају, а у односу на предметно кривично дело самовлашће из члана 330. став 1. КЗ, које је право окривљени себи прибавио или за које право је сматрао да му припада, као и да нису наведене чињенице и околности из којих произилазе субјективни елементи кривичног дела из члана 330. став 1. КЗ, те да није јасно са којим обликом виности је окривљени поступао. Такође, у поднетом захтеву за заштиту законитости се наводи да у побијаним пресудама није наведено у чему се састоји радња извршења кривичног дела за које је окривљени оглашен кривим и правноснажно осуђен.

Изнете наводе захтева за заштиту законитости браниоца окривљеног којима се указује на повреду кривичног закона из члана 439. тачка 1) ЗКП, Врховни касациони суд оцењује као неосноване.

Одредбом члана 330. став 1. КЗ прописано је да ко самовласно прибавља неко своје право или право за које сматра да му припада, казниће се новчаном казном или казном затвора до једне године.

Из чињеничног описа дела датог у изреци првостепене пресуде произилазе сва законска обележја кривичног дела самовлашће из члана 330. став 1 КЗ, за које је окривљени АА оглашен кривим правноснажним пресудама и то како она објективна која се односе на радњу извршења описану у изреци првостепене пресуде, где се наводи да је окривљени дана 10.07.2021. године, у КО ..., самовласно прибавио право коришћења на парцелама тужиоца ББ из ..., кп.бр. ... и ... зв. „преке њиве“ уписане у листу непокретности бр. ... КО ..., на тај начин што је без знања и одобрења власника, извршио кошење око једне половине парцеле 1,50 ха, а потом сено избалирао и извршио продају, прибављајући право за које сматра да му припада, што је и хтео, тако и она обележја која се тичу субјективног односа окривљеног према извршеном делу, а односе се на урачуљнивост, умишљај и свест окривљеног о забрањености дела.

Стога Врховни касациони суд оцењује неоснованим наводе захтева браниоца окривљеног АА, да су побијане правноснажне пресуде донете уз повреду кривичног закона из члана 439. тачка 1) ЗКП у вези са чланом 330. став 1. КЗ, те је захтев за заштиту законитости браниоца окривљеног применом члана 491. став 1. ЗКП, одбио као неоснован.

Записничар – саветник                                                                                                           Председник већа – судија

Звездана Говедарица Царић,с.р.                                                                                        Бата Цветковић,с.р.

За тачност отправка

управитељ писарнице

Марина Антонић