Пресудом Апелационог суда у Београду Кж1 105/22 од 16.06.2022. године, одбијене су као неосноване жалбе јавног тужиоца Вишег јавног тужилаштва у Београду, браниоца окривљеног Саше Томовића, адвоката Саше Гавриловића и браниоца окривљеног Срђана Бига, адвоката Марине Стефановић, а пресуда Вишег суда у Београду К 127/21 од 05.11.2021. године, потврђена.

Против наведених правноснажних пресуда, захтев за заштиту законитости поднео је бранилац окривљеног Срђана Бига, адвокат Зоран Звонар, због повреде закона из члана 438. став 2. тачка 1) ЗКП и члана 439. тачка 1) и 2) ЗКП.

Врховни касациони суд је доставио примерак захтева за заштиту законитости браниоца окривљеног Републичком јавном тужиоцу, сходно одредби члана 488. став 1. ЗКП, те је у седници већа коју је одржао у смислу члана 490. ЗКП, без обавештења Републичког јавног тужиоца и браниоца окривљеног, сматрајући да њихово присуство није од значаја за доношење одлуке (члан 488. став 2. ЗКП), размотрио списе предмета са правноснажним пресудама против којих је захтев за заштиту законитости поднет, па је након оцене навода изнетих у захтеву, нашао:

Захтев за заштиту законитости је неоснован у делу који се односи на повреде закона из члана 438. став 2. тачка 1) ЗКП и члана 439. тачка 1) ЗКП, док је у осталом делу недозвољен и нема законом прописан садржај.

Указујући на битну повреду одредаба кривичног поступка из члана 438. став 2. тачка 1) ЗКП, бранилац окривљеног Срђана Бига, указује да се правноснажне пресуде против којих је захтев поднет заснивају на доказу на коме се по одредбама ЗКП не могу заснивати. С тим у вези, поред тога што наводи да лице места није криминалистичко-технички обрађено, да није извршен увиђај и претрес предметног возила и фотографисање свих пакетића са опојном дрогом, своје тврдње о томе да се пресуде заснивају на недозвољеном доказу заснива на томе да се првостепена пресуда заснива за извештају ПС Земун од 14.01.2021. године, који представља акт о оперативним радњама полиције предузетим у предистражном поступку, а не доказну радњу која се може користити у поступку и на коме се може заснивати судска одлука.

Изнети наводи захтева за заштиту законитости браниоца окривљеног се по оцени Врховног касационог суда, не могу прихватити као основани из следећих разлога.

Наиме, у конкретном случају полиција је дана 14.01.2021. године, сачинила извештај ПС Земун који је потписало шест полицијских службеника, од којих су AA и ББ испитани на главном претресу, а који су иначе и предузели радње на које су овлашћени и које су опредељене у овом извештају. Из извештаја произилази да се радње полицијских службеника односе на преглед возила у коме су се налазили окривљени, а које је претходно праћено и у коме је пронађена опојна дрога у количини описаној у изреци првостепене пресуде и наведеној потврди о одузетим предметима, након чега су окривљени доведени у просторије ПС Земун где је извршена криминалистичко-техничка обрада, о чему је сачињен извештај о форензичком прегледу места и извршено фотографисање нађених трагова предметног кривичног дела, као и да је о догађају обавештен дежурни заменик ВЈТ у Београду Мирјана Јовановић, по чијем је одобрењу за лица наведена у извештају ПС Земун донето Решење о задржавању до 48 часова, због сумње да су извршили кривично дело из члана 246. став 1. КЗ. На описани начин су овлашћена службена лица обавила радње које се односе на преглед возила и поступала у свему у складу са чланом 286. став 2. ЗКП.

Имајући у виду да су овлашћена службена лица критичном приликом поступала у складу са својим овлашћењима из члана 286. став 1. ЗКП (ако постоје основи сумње да је извршено кривично дело за које се гони по службеној дужности, полиција је дужна да предузме потребне мере, поред осталог да се открију или обезбеде трагови кривичног дела и предмети који могу послужити као докази ...), да су обавили преглед возила у складу са одредбом члана 286. став 2. ЗКП да је о извршеној предметној радњи сачињен извештај у смислу члана 286. став 2. ЗКП, као и да су у складу са одредбом члана 286. став 4. ЗКП, обавестили надлежног јавног тужиоца, одмах по предузимању наведених радњи (констатовано у извештају где стоји да је јавни тужилац дао налог да се лица задрже), напред изнети наводи захтева за заштиту законитости браниоца окривљеног, којима се указује на повреду поступка из члана 438. став 2. тачка 1) ЗКП су оцењени као неосновани.

Поред тога, по оцени овог суда, неосновани су и наводи захтева за заштиту законитости браниоца окривљеног у делу у коме се указује да првостепени суд није утврдио количину опојне дроге хероин у смеши која представља предмет кривичног дела из члана 246. став 1. КЗ, као и што није утврђена виност окривљеног Срђана Бига, чиме је учинио повреду закона из члана 439. тачка 1) ЗКП.

Ово стога што из чињеничног описа дела датог у изреци првостепене пресуде произилазе сва законска обележја кривичног дела неовлашћена производња и стављање у промет опојних дрога из члана 246. став 1. КЗ, за које је окривљени оглашен кривим правноснажним пресудама, и то како објективна обележја кривичног дела, у конкретном случају радња неовлашћеног преношења опојне дроге ради даље продаје, тако и она која се тичу субјективног односа окривљеног према извршеном делу, а односе на урачунљивост, умишљај и свест окривљеног о забрањености дела, па се наводи браниоца окривљеног о одсуству виности код окривљеног, оцењују као неосновани. Такође, по оцени Врховног касационог суда, за постојање кривичног дела из члана 246. став 1. КЗ није нужно утврдити однос хероина и разблаживача у опојној дроги која је предмет кривичног дела у конкретном случају.

Сходно изнетом, неосновани су наводи захтева којима се указује на повреду закона из члана 439. тачка 1) ЗКП.

Имајући у виду да из изнетих навода произилази да бранилац окривљеног у осталом делу захтева за заштиту законитости нижестепене пресуде побија због повреде одредаба члана 15. став 1, те чланова 133, 135. став 1, 136, 152. став 1. и 2, 158. став 1. тачка 3) и члана 16. став 2, 4. и 5. ЗКП, а које повреде одредаба ЗКП не представљају законске разлоге због којих је у смислу одредбе члана 485. став 4. ЗКП дозвољено подношење захтева за заштиту законитости окривљеном и његовом браниоцу због повреде закона, то је Врховни касациони суд у овом делу захтев браниоца окривљеног оценио недозвољеним.

У преосталом делу захтев за заштиту законитости браниоца окривљеног Срђана Бига, нема законом прописан садржај.

Одредбом члана 484. ЗКП прописано је да се у захтеву за заштиту законитости мора навести разлог за подношење (члан 485. став 1.), што у случају подношења захтева за заштиту законитости због повреде закона (члан 485. став 1. тачка 1) ЗКП) подразумева опредељење одређене повреде закона због које окривљени, преко браниоца може поднети овај ванредни правни лек (члан 485. став 4. ЗКП) и образложење у чему се конкретно састоји повреда закона истакнута у захтеву, а у случају из члана 485. став 1. тачка 2) и 3) ЗКП мора се доставити одлука Уставног суда или Европског суда за људска права.

Бранилац окривљеног Срђана Бига, као разлог подношења захтева за заштиту законитости нумерише и повреду закона из члана 439. тачка 2) ЗКП, а која повреда представља законом дозвољен разлог за подношење захтева за заштиту законитости окривљеном преко браниоца, у смислу члана 485. став 4. ЗКП.

Међутим, у образложењу захтева, бранилац окривљеног не описује у чему се конкретно састоји истакнута повреда закона.

Сходно изнетом, захтев за заштиту законитости браниоца окривљеног Срђана Бига у напред наведеном делу нема законом прописан садржај, у смислу одредбе члана 484. ЗКП, јер бранилац у захтеву није образложио конкретну повреду закона (439. тачка 2) ЗКП), односно у чему се иста састоји.

Врховни касациони суд, према изричитој одредби члана 489. став 1. ЗКП, испитује правноснажну одлуку или поступак који је претходио њеном доношењу у оквиру разлога (члан 485. став 1. ЗКП), дела и правца побијања који су истакнути у захтеву и није овлашћен да по службеној дужности оцењује коју конкретно повреду закона или други разлог, је бранилац имао у виду приликом подношења захтева.

Из изнетих разлога, Врховни касациони суд је на основу члана 491. и члана 487. став 1. тачка 2) и тачка 3) ЗКП, одлучио као у изреци ове пресуде.

Записничар – саветник                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                    Председник већа – судија

Звездана Говедарица Царић,с.р.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                              Бата Цветковић,с.р.

За тачност отправка

управитељ писарнице

Марина Антонић