Пресудом Апелационог суда у Београду Кж1. бр.357/22 од 15.11.2022. године, усвајањем жалбе браниоца окривљеног АА – адвоката Момчила Булатовића, пресуда Вишег суда у Београду К. бр. 284/21 од 02.02.2022. године преиначена је тако што је према окривљеном АА на основу члана 422. став 1. тачка 3) ЗКП одбијена оптужба да је извршио кривично дело недозвољена производња, држање, ношење и промет оружја и експлозивних материја из члана 348. став 4. у вези става 1. Кривичног законика.

Истом пресудом на основу члана 353. ЗКП од окривљеног је одузет један пиштољ „М57“ калибра 7,62мм, фабрички број ... и један оквир са 8 метака, калибра 7,62мм.

Окривљени је ослобођен дужности плаћања трошкова кривичног поступка и одређено је да ови трошкови у целости падају на терет буџетских средстава суда.

Републички јавни тужилац поднео је захтев за заштиту законитости КТЗ бр.1578/22 од 26.12.2022. године само против правноснажне пресуде Апелационог суда у Београду Кж1. бр.357/22 од 15.11.2022. године, због повреде закона из члана 485. став 1. тачка 1) Законика о кривичном поступку, конкретно због повреде кривичног закона из члана 439. тачка 2) Законика о кривичном поступку у вези члана 422. став 1. тачка 3) Законика о кривичном поступку, са предлогом да Врховни касациони суд усвоји захтев и на основу члана 492. став 1. тачка 3) Законика о кривичном поступку утврди да је побијаном пресудом повређен закон у корист окривљеног АА.

Врховни касациони суд доставио је примерак захтева за заштиту законитости браниоцу окривљеног АА – адвокату Момчилу Булатовићу, сходно одредби члана 488. став 1. ЗКП, и у седници већа коју је одржао без обавештавања Републичког јавног тужиоца и браниоца окривљеног, сматрајући да њихово присуство није од значаја за доношење одлуке (члан 488. став 2. ЗКП), након разматрања списа предмета и правноснажне пресуде против које је захтев за заштиту законитости поднет, а по оцени навода изложених у захтеву, нашао:

Захтев је основан.

Из списа предмета утврђује се да је правноснажном пресудом Апелационог суда у Београду Кж1. бр.357/22 од 15.11.2022. године на основу члана 422. став 1. тачка 3) ЗКП према окривљеном АА одбијена оптужба за кривично дело недозвољена производња, држање, ношење и промет оружја и експлозивних материја из члана 348. став 4. у вези става 1. Кривичног законика услед постојања околности које трајно искључују кривично гоњење. У образложењу пресуде наведено је да је због постојања Наредбе о легализацији оружја („Службени гласник РС број 60/2016 од 30.06.2016. године) трајно искључено кривично гоњење за период важења те наредбе, што се у конкретном случају односи на период од 30.07.2016. године до 01.11.2016. године, у ком периоду се окривљеном и ставља на терет извршење предметног кривичног дела (дане 21.10.2016. године), па обзиром да је смисао доношења Наредбе о легализацији оружја у томе да држава није хтела кривични прогон лица која неовлашћено држе и носе оружје и муницију и да им доношење Наредбе даје могућност да предају захтев за издавање одговарајуће исправе, односно да оружје легалним путем предају надлежним државним органима у назначеном периоду, без правних последица, то у конкретном случају постоје околности које трајно искључују кривично гоњење у односу на окривљеног.

По налажењу Врховног касационог суда, основано се у поднетом захтеву за заштиту законитости Републичког јавног тужиоца указује да је побијаном пресудом, којом је према окривљеном одбијена оптужба за кривично дело недозвољена производња, држање, ношење и промет оружја и експлозивних материја из члана 348. став 1. КЗ, учињена повреда закона из члана 485. став 1. тачка 1) ЗКП у вези члана 422. став 1. тачка 3) ЗКП у корист окривљеног.

Наиме, према чињеничном опису кривичног дела датом у оптужном акту јавног тужиоца и утврђеном у изреци и образложењу првостепене пресуде произилази да је окривљени АА дана 21.10.2016. године предметно оружје и муницију носио за појасом у здравственој установи – на одељењу хитног пријема Војно-медицинске академије, на месту где је окупљен велики број људи и где је непрекидна фреквенција пацијената и запослених, дакле на месту на коме се не подноси захтев за легализацију оружја, нити где се оружје и муниција предају надлежном органу.

Наредба о легализацији оружја („Службени гласник РС“, број 60 од 30.06.2016. године) прописује у тачки 1. да власници оружја из категорије Б и Ц, који на дан ступања на снагу ове наредбе немају исправу издату од надлежног органа, могу, у року од 01.07.2016. године до 01.12.2016. године, да поднесу захтев за издавање одговарајуће исправе.У тачки 2. наведене наредбе прописано је да власници оружја из тачке 1. наредбе, укључујући и власнике оружја из категорије А, исто могу у року из те тачке предати надлежом органу, односно у власништво Републике Србије. У тачки 3. наредбе прописано је да у случајевима из тач. 1. и 2. наредбе власници оружја нису дужни да доказују порекло и у прописаном року неће одговарати за неовлашћено држање и ношење оружја.

По налажењу Врховног касационог суда, смисао Наредбе о легализацији оружја иде ка томе да је држава имала потребу да из кривичног прогона искључи само она лица која неовлашћено држе и носе оружје и муницију, те да им омогући да предају захтев за издавање одговарајуће исправе, односно да из разлога безбедности предају такво оружје надлежним државним органима у назначеном периоду без правних последица, те да у прописаном року неће одговарати за неовлашћено држање и ношење оружја.

По оцени овога суда, Наредба о легализацији оружја не сме по аутоматизму представљати основ за искључење кривичног гоњења код неовлашћеног ношења оружја, без икаквог ограничења, јер би тада значило да би основ за искључење кривичног гоњења због неовлашћеног ношења оружја за време трајања легализације постојао и у случају злоупотребе оружја у противзаконитом понашању, односно у сваком другом поступању окривљеног који је супротан циљевима легализације оружја.

Самим тим, наведене околности под којима је окривљени неовлашћено носио оружје, при чињеници да је оружје и муницију носио за појасом у здравственој установи, у којој постоји непрекидна фреквенција великог броја људи, односно на месту на коме се не подноси захтев за легализцију нити на месту где се оружје и муниција предају надлежном органу, указују на очигледно противзаконито понашање окривљеног, које није оправдано подвести под садржину и правно дејство Наредбе о легализацији оружја, јер је то противно циљевима легализације.

Из наведених разлога, Врховни касациони суд је усвојио као основан захтев за заштиту законитости Републичког јавног тужиоца и утврдио да је правноснажном пресудом Апелационог суда у Београду Кж1. бр.357/22 од 15.11.2022. године учињена повреда кривичног закона из члана 439. тачка 2) ЗКП у вези члана 422. став 1. тачка 3) ЗКП у корист окривљеног, не дирајући у правноснажну одлуку против које је захтев за заштиту законитости поднет.

Са свега изложеног, на основу одредбе члана 492. став 1. тачка 3) ЗКП донета је одлука као у изреци ове пресуде.

Записничар-саветник                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                   Председник већа-судија

Снежана Меденица, с.р.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                        Невенка Важић, с.р.

За тачност отправка

Управитељ писарнице

Марина Антонић