Република Србија
ВРХОВНИ СУД
Прзз 5/2023
22.05.2023. година
Београд

Врховни суд, у већу састављеном од судија: Гордане Џакула, председника већа, Јелене Ивановић, Мирољуба Томића, Татјане Вуковић и Светлане Томић Јокић, чланова већа, са саветником Горданом Војновић, као записничарем, решавајући по захтеву за заштиту законитости браниоца окривљеног АА из ..., адвоката Бојана Мирковића из ..., поднетом против решења Прекршајног суда у Новом Саду 18 ИПРВ 76/22 од 29.10.2022. године, у предмету прекршаја, у нејавној седници већа одржаној дана 22.05.2023. године, донео је

Р Е Ш Е Њ Е

Захтев се ОДБАЦУЈЕ.

О б р а з л о ж е њ е

Решењем Прекршајног суда у Новом Саду 18 ИПРВ 76/22 од 29.10.2022. године, одбијен је приговор кажњеног АА од дана 17.08.2022. године, поднет путем адвоката Мирковић Бојана из ..., против решења Прекршајног суда у Новом Саду 10 ИПРЗ 11452/2021 од 25.05.2022. године.

Против решења Прекршајног суда у Новом Саду 18 ИПРВ 76/22 од 29.10.2022. године бранилац кажњеног је поднео Врховном суду захтев за заштиту законитости.

У поступку претходног испитивања поднетог захтева Врховни суд је нашао да је захтев недозвољен.

Одредбом члана 285. став 1. Закона о прекршајима (''Службени гласник РС'' број 65/13, 13/16, 98/16 - одлука УС, 91/19 - др. закон, 91/19, 112/22-одлука Уставног суда), прописано је да се против правноснажне пресуде може поднети захтев за заштиту законитости ако је: 1) повређен закон или други пропис о прекршају; 2) примењен закон за који је одлуком Уставног суда утврђено да није у сагласности са уставом, општеприхваћеним правилима међународног права и потврђеним међународним уговорима. Ставом 2. истог члана је прописано да захтев за заштиту законитости подиже Републички јавни тужилац у року од три месеца од дана достављања пресуде.

На основу цитираног прописа овлашћење за подношење захтева за заштиту законитости има само Републички јавни тужилац, сада Врховни јавни тужилац, а такво овлашћење ниједном законском одредбом није дато другим процесним субјектима.