Рев2 4323/2022 3.19.1.21.1.4

Република Србија
ВРХОВНИ СУД
Рев2 4323/2022
19.01.2023. година
Београд

Врховни касациони суд, у већу састављеном од судија: Марине Милановић, председника већа, Јелице Бојанић Керкез, Весне Станковић, Бранислава Босиљковића и Бранке Дражић, чланова већа, у парници тужиоца АА из ..., кога заступа Жарко Вујовић адвокат из ..., против туженог Факултета уметности из Ниша, кога заступа Државно правобранилаштво – Одељење у Нишу, ради исплате јубиларне награде, одлучујући о ревизији тужиоца изјављеној против пресуде Апелационог суда у Нишу Гж1 1823/22 од 06.07.2022. године, у седници већа одржаној дана 19.01.2023. године, донео је

Р Е Ш Е Њ Е

НЕ ДОЗВОЉАВА СЕ одлучивање о ревизији тужиоца изјављеној против пресуде Апелационог суда у Нишу Гж1 1823/22 од 06.07.2022. године, као изузетно дозвољеној.

ОДБАЦУЈЕ СЕ, као недозвољена, ревизија тужиоца изјављена против пресуде Апелационог суда у Нишу Гж1 1823/22 од 06.07.2022. године.

О б р а з л о ж е њ е

Пресудом Основног суда у Нишу П1 3286/20 од 28.06.2022. године, првим ставом изреке, одбијен је као неоснован тужбени захтев којим је тражено да суд обавеже туженог да тужиоцу на име јубиларне награде исплати износ од 169.998,00 динара са законском затезном каматом од 15.12.2019. године до исплате. Другим ставом изреке обавезан је тужилац да туженом на име трошкова парничног поступка исплати износ од 25.500,00 динара.

Пресудом Апелационог суда у Нишу Гж1 1823/22 од 06.07.2022. године одбијена је као неоснована жалба тужиоца и потврђена пресуда Основног суда у Нишу П1 3286/20 од 28.01.2022. године.

Против правноснажне пресуде донете у другом степену тужиолац је благовремено изјавио ревизију због погрешне примене материјалног права, са предлогом да се сходно члану 404. ЗПП иста размотри као изузетно дозвољена.

Применом члана 404. став 1. ЗПП („Службени гласник РС“ број 72/11..18/20), посебна ревизија се може изјавити због погрешне примене материјалног права против другостепене пресуде која се не би могла побијати ревизијом ако је по оцени Врховног касационог суда потребно да се размотре правна питања од општег интереса или у интересу равноправности грађана, ради уједначавања судске праксе, као и ако је потребно ново тумачење права.

Према ставу 2. истог члана испуњеност услова за изузетну ревизију Врховни касациони суд цени у већу од пет судија.

Врховни касациони суд налази да нема места одлучивању о ревизији тужиоца као о изузетно дозвољеној, јер у овом случају не постоји потреба за разматрањем правних питања од општег интереса и у интересу равноправности грађана, нити потреба за уједначавање судске праксе или давања новог тумачења права узимајући у обзир врсту спора и садржину тражене судске заштите, начин пресуђења и разлоге за одбијање тужбеног захтева. О тужиочевом захтеву за накнаду штете због неисплаћивања јубиларне награде за 2019. годину одлучено је уз примену материјалног права који не одступа од праксе изражене у одлукама Врховног касационог суда у којима је одлучено о захтевима са чињеничним стањем као у овој правној ствари, у којој је тужбени захтев одбијен због забране ретроактивне примене законских прописа подзаконских аката и правилника послодавца, што је у складу са одредбама Устава Републике Србије.

Из наведеног разлога нема места одлучивању о ревизији као изузетно дозвољеној, сагласно чему је у складу са одредбом члана 404. став 1. ЗПП одлучено као у првом ставу изреке.

Испитујући дозвољеност ревизије сходно члану 403. став 3. у вези са чланом 410. став 2. тачка 5. ЗПП, Врховни касациони суд је оценио да ревизија није дозвољена.

Чланом 403. став 3. ЗПП прописано је да ревизија није дозвољена у имовинскоправним споровима ако вредност предмета спора побијаног дела не прелази динарску противвредност износа од 40.000 евра по средњем курсу Народне банке Србије на дан подношења тужбе. Чланом 410. став 2. тачка 5. ЗПП прописано је да ревизија није дозвољена ако је изјављена против пресуде против које по закону не може да се поднесе (члана 403. став 1. и 3.) осим из члана 404. ЗПП.

Тужба ради накнаде штете поднета је дана 17.11.2020. године и истим је тражено обавезивање туженог као послодавца да тужиоцу по основу јубиларних награда за 2019. годину за 30 навршених година стажа осигурања стажа исплати износ од 169.998,00 динара.

Имајући у виду да противно члану 441. ЗПП, којим је прописано да је у парницама у споровима о заснивању, постојању и престанку радног односа ревизија дозвољена, у конкретном случају спорни однос није статусне већ имовинскоправне природе, то се на дозвољеност ванредног правног лека примењује општи режим за изјављивање ревизије, па је сходно члану 410. став 2. тачка 5. у вези са чланом 413. ЗПП иста одбачена као недозвољена, због чега је одлучено као у другом ставу изреке.

Председник већа-судија

Марина Милановић,с.р.

За тачност отправка

Управитељ писарнице

Марина Антонић