.jpg "Sudska praksa")
Република Србија
ВРХОВНИ КАСАЦИОНИ СУД
Рев 10357/2022
15.12.2022. година
Београд
Врховни касациони суд, у већу састављеном од судија: Весне Субић, председника већа, Зорана Хаџића, Мирјане Андријашевић, Гордане Комненић и Добриле Страјина, чланова већа, у парници тужиоца АА из ..., чији је пуномоћник Ненад Зечевић, адвокат из ..., против туженог „ДДОР Нови Сад“ из Новог Сада, ради накнаде штете, одлучујући о ревизији тужиоца изјављеној против решења Вишег суда у Новом Саду Гж 471/20 од 29.03.2022. године, у седници већа одржаној дана 15.12.2022. године, донео је
Р Е Ш Е Њ Е
НЕ ПРИХВАТА СЕ одлучивање о ревизији тужиоца изјављеној против решења Вишег суда у Новом Саду Гж 471/20 од 29.03.2022. године, као о изузетно дозвољеној.
ОДБАЦУЈЕ СЕ, као недозвољена, ревизија тужиоца изјављена против решења Вишег суда у Новом Саду Гж 471/20 од 29.03.2022. године.
О б р а з л о ж е њ е
Пресудом на основу признања Основног суда у Новом Саду П 5369/2019 од 03.10.2019. године, ставом првим изреке усвојен је тужбени захтев. Ставом другим изреке, обавезан је тужени да тужиоцу, на име накнаде материјалне штете за увид и разматрање списа и састав одштетног захтева, исплати износ од 6.000,00 динара, са законском затезном каматом од 15.05.2019. године до исплате. Ставом трећим изреке одлучено је да је тужилац ослобођен обавезе плаћања судских такси. Ставом четвртим изреке, обавезан је тужени да тужиоцу накнади трошкове парничног поступка у износу од 13.500,00 динара са законском затезном каматом од извршности одлуке до исплате.
Решењем Вишег суда у Новом Саду Гж 471/20 од 29.03.2022. године, жалба туженог је делимично усвојена, па је решење о трошковима парничног поступка, садржано у првостепеној пресуди на основу признања преиначено, тако што је обавезан тужени да тужиоцу накнади трошкове парничног поступка у износу од 6.000,00 динара, уместо у износу од 13.500,00 динара, док је одбијен захтев тужиоца за накнаду трошкова парничног поступка преко преиначеног износа до износа досуђеног првостепеним решењем о трошковима поступка, са законском затезном каматом на ту разлику, а у преосталом делу је жалба туженог одбијена и првостепено решење о трошковима поступка у преосталом побијаном а непреиначеном делу потврђено.
Ставом другим изреке, одбијен је захтев туженог за накнаду трошкова жалбеног поступка.
Против правноснажног решења донетог у другом степену, тужилац је благовремено изјавио ревизију, из свих законских разлога, са предлогом да се о ревизији одлучи као о изузетно дозвољеној, у смислу одредбе члана 404. Закона о парничном поступку („Службени гласник РС”, бр. 72/2011…18/2020, у даљем тексту: ЗПП).
Правноснажна одлука о трошковима парничног поступка донета је применом чл. 153, 154, 163. и 165. ЗПП, након оцене другостепеног суда да тужиоцу припада право на накнаду трошкова поступка само за састав тужбе писане од стране пуномоћника адвоката, а не и право на накнаду трошкова заступања тужиоца на једном одржаном рочишту. Ово због тога што је тужени признао тужбени захтев поднеском од 10.07.2019. године, који је тужилац примио 18.07.2019. године, дакле скоро три месеца пре рочишта одређеног за 03.10.2019. године, сходно чему је тужилац имао довољно времена да се на поднесак тужене изјасни и спречи настанак непотребних трошкова. Како, дакле, тужени није скривио трошкове приступа пуномоћника тужиоца на једно одржано рочиште, то по оцени другостепеног суда тужени није у обавези да их тужиоцу накнади.
Ревизијом тужиоца се, с позивом на битне повреде одредаба парничног поступка и погрешну примену материјалног права, оспорава висина накнаде трошкова поступка која је побијаном пресудом призната тужиоцу.
Имајући у виду да тужилац није ускраћен у праву на накнаду трошкова поступка, Врховни касациони суд је оценио да у таквој ситуацији, по питању трошкова поступка, не постоји потреба за разматрањем правних питања од општег интереса или у интересу равноправности грађана, као ни потреба уједначавања судске праксе или новог тумачења права, те да нису испуњени услови из члана 404. став 1. ЗПП. Висина накнаде трошкова поступка, по признатом праву у конкретној парници, не представља правно питање од општег интереса, нити правно питање које би се разматрало у интересу равноправности грађана. То није питање које изискује ново тумачење права или усклађивање судске праксе. Поред тога, примена института изузетне дозвољености ревизије је резервисана за питања из домена примене материјалног права. У ревизији тужиоца се указује и на питања процесног права у поступку оцене испуњености услова за доношење пресуде на основу признања, што нису разлози за посебну ревизију чија је дозвољеност условљена испуњењем услова прописаних у члану 404. став 1. ЗПП.
Из наведених разлога, применом члана 404. ЗПП одлучено је као у ставу првом изреке.
Испитујући дозовљеност изјављене ревизије, у смислу члана 410. став 2. тачка 5. ЗПП, у вези члана 420. став 6. ЗПП, Врховни касациони суд је оценио да ревизија тужиоца није дозвољена.
Чланом 28. ЗПП прописано је да ако је за утврђивање стварне надлежности, права на изјављивање ревизије и у другим случајевима прописаним у овом закону, меродавна вредност предмета спора, као вредност предмета спора узима се само вредност главног захтева. Одредбом става 2. овог члана прописано је да се камата, уговорна казна и остала споредна тражења, као и трошкови поступка, не узимају у обзир, ако не чине главни захтев.
У конкретном случају ревизија је изјављена против одлуке о трошковима поступка, што у овој правној ствари не представља главни захтев, већ споредно потраживање, због чега ревизија тужиоца није дозвољена.
Чињеница да је одлука о трошковима поступка побијаним другостепеним решењем преиначена, не утиче на дозвољеност ревизије, јер се дозвољеност ревизије не цени према одредби члана 13. Закона о изменама и допунама Закона о парничном поступку („Службени гласник Републике Србије“ број 55/14) односно новелираној одредби члана 403. став 2. тач. 2. ЗПП.
На основу члана 413. у вези члана 420. став 6. ЗПП, Врховни касациони суд је одлучио као у ставу другом изреке.
Председник већа - судија
Весна Субић,с.р.
За тачност отправка
Управитељ писарнице
Марина Антонић
