Против правноснажне пресуде донете у другом степену, у односу на преиначујући део одлуке и одлуке о трошковима поступка тужилац је благовремено изјавио ревизију због битне повреде одредаба парничног поступка и погрешне примене материјалног права.

Врховни касациони суд је оценио да је ревизија тужиоца дозвољена на основу члана 403. став 2. тачка 2. Закона о парничном поступку („Службени гласник РС“, бр. 72/11 ... 18/20), испитао је побијану пресуду на основу члана 408. тог закона и утврдио да је ревизија основана.

У поступку није учињена битна повреда одредаба парничног поступка из чланан 374. став 2. тачка 2. ЗПП, на коју Врховни касациони суд пази по службеној дужности.

Према утврђеном чињеничном стању, уговором о раду од 11.07.2019. године, закљученим између парничних странака, тужени је засновао радни однос за обављање послова возача теретног возила на одређено време од 11.07.2019. године до 10.08.2019. године. Дана 14.07.2019. године полицијска контрола зауставила је камион туженог у Бубањ Потоку и установила четири грешке у погледу времена управљања теретним возилом и коришћења дневног и недељног одмора и туженом изрекла прекршајним налазима четири прекршајне казне уз обавештење да уколико се плаћање изврши у року од 8 дана казна је дупло мања. На основу члана 168. и 169. Законима о прекршајима издати су прекршајни налози за прекршај учињен моторним возилом у саобраћају туженом, послодавцу „Дунис“ доо и одговорном лица лицу ББ. По повратку са пута тужени је замолио да послодавац све прекршајне казне плати у року од 8 дана како би казна била дупло мања, што је тужилац и учинио и 19.07.2019. године платио казне за туженог у укупном износу од 45.000,00 динара и 09.08.2019. године за одоговрно лице ББ и правно лице у укупном износу од 137.500,00 динара. Тужилац поседује „I Track“ апликацију и користи је ради увида у кретање камиона, стање горива, пређену километражу и контролу брзине кретања камиона.

Првостепени суд је закључио да је тужени имао обавезу да поступа у складу са Законом о радном времену посаде возила у друмском превозу и тахографима у погледу времена управљања теретним возилом и коришћења дневног и недељног одмора, па како није поступао на наведени начин, обавезао је туженог да тужиоцу накнади штету у висини новчаних казни које је тужилац надокнадио за туженог, за одговорно лице у правном лицу и за правно лице, јер на страни туженог има кривице за претрпљену материјалну штету на страни тужиоца.

Другостепени суд је, супротно првостепеном суду, изнео став да је правно лице одговорно за прекршаје за које се терети у прекршајним налазима, јер тужилац није доказао да је вршио контролу и надзор над радом туженог иако је за то имао могућност кроз праћење кретања камиона којим је управљао тужени, па је побијаном одлуком преиначио првостепену одлуку и одбио тужбени захтев преко износа од 45.000,00 динара.

По оцени Врховног касационог суда, основано се ревизијом тужиоца оспорава побијана пресуда указивањем да је другостепени суд преиначујући првостепену пресуду без отварања расправе изменио чињенично стање и одбио тужбени захтев за исплату износ од 137.500,00 динара са каматом, чиме је учињена битна повреда одредаба парничног поступка из члана 374. став 1. у вези члана 394. и 383. став 4. ЗПП, а то је било од утицаја на доношење законите и правилне пресуде. Наиме, чињенично стањe нижестепених одлука се разликују у погледу битне чињенице, да ли је тужилац имао могућност да праћењем кретања камиона туженог има увид у временски период трајања вожње и евиденцију тахографа и да ли је искључива обавеза возача да на путу води рачуна о времену управљања теретним возилом, а изостала је и оцена налога туженог дата тужиоцу да изврши плаћање свих казни. Првостепени суд је оценом изведених доказа (исказа сведока ВВ) да тужилац има 300 возача и да је искључива обавеза возача да води рачуна о дневним и недељним одморима, да је пракса да возач у тренутку када му преостане сат времена вожње назове диспечера и пита га где да паркира камион, да „I Track“ користи тужиоцу да види где се камион налази, колико има горива, колико је километара прешао, колика је брзина кретања у тренутку, да га је тужени замолио да тужилац плати све казне у року од 8 дана како би казна била мања, закључио да је тужени управљајући возилом у дужем трајању од дозвољеног, користећи дневне и недељне одморе у краћем трајању од дозвољеног, поступио супротно Закону о радном времену посаде возила у друмском превозу и тахографима и својом кривицом тужиоцу проузроковао штету у висини новчане казне коју је тужилац надокнадио за одговорно лице у правном лицу и за правно лице у укупном износу од 137.500,00 динара. Другостепени суд налази да тужилац, иако је имао могућност, није вршио контролу и надзор над радом туженог. Међитим, како другостепени суд није могао без отварања расправе да на другачији начин врши оцену доказа и мења чињенично стање на основу кога је одлучио о делу тужбеног захтева преиначењем одлуке, па је због учињене битне повреде одредаба парничног поступка побијана одлука морала бити укинута.

У поновном поступку другостепени суд ће отклонити недостатке на које је указано и донети правилну и закониту одлуку.

На основу члана 415. став 1. Закона о парничном поступку, Врховни касациони суд је одлучио као изреци.

Председник већа-судија

Добрила Страјина, с.р.

За тачност отправка

Управитељ писарнице

Марина Антонић