
Република Србија
ВРХОВНИ СУД
Рев 29482/2023
07.12.2023. година
Београд
У ИМЕ НАРОДА
Врховни суд, у већу састављеном од судија: Бранислава Босиљковића, председника већа, Бранке Дражић и Драгане Бољевић, чланова већа, у парници тужиље АА из ..., против туженог ББ из ..., чији је пуномоћник Верољуб Мицић адвокат из ..., ради заштите од насиља у породици, одлучујући о ревизији туженог изјављеној против пресуде Апелационог суда у Нишу Гж2 313/2023 од 04.08.2023. године, у седници већа одржаној дана 07.12.2023. године, донео је
П Р Е С У Д У
ОДБИЈА СЕ као неоснована ревизија туженог изјављена против пресуде Апелационог суда у Нишу Гж2 313/2023 од 04.08.2023. године.
О б р а з л о ж е њ е
Пресудом Основног суда у Лесковцу П2 997/22 од 06.04.2023. године, ставом првим изреке, усвојен је тужбени захтев и утврђено да је тужени вршио насиље према својој мајци дрским, безобзирним и злонамерним понашањем. Ставом другим и трећим изреке, одређене су мере заштите од насиља у породици и забрањено туженом даље узнемиравање тужиље, као и да јој прилази у простор око места становања и места рада на удаљеност мањој од 300м. Ставом четвртим и петим изреке, одлучено је да ће мере заштите од насиља у породици трајати годину дана од дана пријема писаног оптравка пресуде и да се могу продужавати све док не престану разлози због којих су одређене, с тим да изречена мера може престати и пре истека времена трајања ако престану разлози због којих је одређена. Ставом шестим изреке, одлучено је да свака странка сноси своје трошкове.
Пресудом Апелационог суда у Нишу Гж2 313/2023 од 04.08.2023. године одбијена је жалба туженог и потврђена пресуда Основног суда у Лесковцу П2 997/22 од 06.04.2023. године.
Против правноснажне пресуде донете у другом степену тужени је благовремено изјавио ревизију због битних повреда одредаба парничног поступка, погрешне примене материјалног права и прекорачења тужбеног захтева.
Одлучујући о изјављеној ревизији у складу са чланом 408. ЗПП, Врховни суд је нашао да ревизија туженог није основана.
У спроведеном поступку није учињена битна повреда одредаба парничног поступка из члана 374. став 2. тачка 2. ЗПП, на коју ревизијски суд пази по службеној дужности, јер је у надлежности суда (члан 24. став 2. Закона о уређењу судова) да у парничном поступку (члан 1. ЗПП) суди у спору за заштиту од насиља у породици (чланови 283-289 Породичног закона). Битне повреде одредаба парничног поступка из тачака 6, 8, 10. и 11. става 2. означене одредбе, наведене као ревизијски разлог, нису истицане у жалби нити су учињене у другостепеном поступку. О тужбеном захтеву одлучено је пресудом (члан 342. став 1. ЗПП у вези члана 202. Породичног закона), на чију правилност у меритуму не утиче предлог тужиље (правно неуке странке) у поднетој тужби да се о њеном захтеву одлучи решењем. Овај навод тужени је истицао и у жалби, као битну повреду одредаба парничног поступка из члана 374. став 2. тачка 12. ЗПП, чију основаност је другостепени суд ценио. Због тога нису основани наводи ревидента да је у жалбеном поступку учињена битна повреда одредаба парничног поступка из члана 374. став 1. у вези члана 396. став 1. ЗПП, а детаљније изјашњење другостепеног суда о том жалбеном наводу не утиче на правилност другостепене пресуде.
Према утврђеном чињеничном стању, тужиља је мајка туженог. Са њом у заједници живи и син туженог, рођен ...2015. године, који му је поверен на самостално вршење родитељског права. Тужиља је, за време док се тужени налазио на издржавању затворске казне, била одређена за стараоца његовом малолетном сину. Током септембра - октобра 2022. године тужени је засновао ванбрачну заједницу и иселио се из куће у којој је до тада живео са тужиљом и сином. Орган старатељства је решењем од 07.11.2022. године тужиљу одредио за привременог стараоца малолетног сина туженог, као детета без адекватног родитељског старања. Тужени је 15.10.2022. године дошао у тужиљину кућу како би узео своје ствари. Пошто неке ствари није пронашао, упутио је тужиљи увредљиве речи. Наредбом Полицијске управе Лесковац од 15.10.2022. године туженом је изречена хитна мера привремене забране контактирања и прилажења тужиљи у трајању од 48 сати. Изречена мера продужена је за још 30 дана, решењем Основног суда у Лесковцу Нп 732/2022 од 16.10.2022. године. По мишљењу органа старатељства, изрицање мера заштите од насиља у породици је у овом случају целисходно.
Полазећи од тако утврђеног чињеничног стања, нижестепени судови су у овом спору правилно применили материјално право.
Упућивањем увредљивих речи тужени је извршио насиље у породици предвиђено чланом 197. став 2. тачка 6. Породичног закона, јер такво понашање одступа од нормалног и уобичајеног начина опхођења и комуницирања мајке и сина. Утврђено насиље у породици оправдава изрицање мере заштите од насиља предвиђених чланом 198. став 2. тачке 3, 4. и 5. наведеног закона, којима се привремено забрањује, односно ограничава одржавање личних односа са другим чланом породице.
По оцени Врховног суда, наводи ревидента о погрешној примени материјалног права нису основани.
Овај ревизијски разлог тужени образлаже неутврђеном чињеницом да је вербалним путем извршио насиље у породици, указивањем на разлике у тврдњама тужиље о садржини увреда и претњи које јој је упутио изнетим у тужби и њеном исказу. Нижестепени судови су оценом изведених доказа - исказа странака и предложеног сведока, закључили да је тужени упутио тужиљи увредљиве речи и претње (због пријаве полицији), доводећи такав закључак у везу са неспорном чињеницом да су се, непосредно пре догађаја наведеног у тужби, односи странака пореметили због тога што тужиља не прихвата ванбрачну партнерку туженог и његовог мишљења да се она на тај начин меша у њихов приватни живот (извештај органа стратељства од 17.11.2022. године), односно због порука упућених његовој партнерки са увредљивом садржином. Околност да против туженог није покренут кривчни поступак за кривично дело насиље у породици није од значаја за грађанско- правну заштиту тужиље, код утврђене чињенице да је тужени испољио понашање које се по изричитој одредби члана 197. став 2. тачка 6. Породичног закона сматра насиљем у породици.
Из наведених разлога, на основу члана 414. став 1. ЗПП, одлучено је као у изреци.
Председник већа - судија
Бранислав Босиљковић, с.р.
За тачност отправка
Управитељ писарнице
Марина Антонић

.jpg)
