-са окривљеним ВВ и ГГ, у току ноћи 08/09.01.2015. године у Бунушком Чифлуку, обио продавницу ауто-делова „Пољоплус“ из Бунушког Чифлука, власништво оштећене ДД из ..., и одузео више акумулатора и канте са моторним уљем, на тај начин што су по претходном договору, возилом власништва окривљеног ВВ дошли до наведеног објекта, па је ГГ металним пајсером обио браву од закључаних улазних врата, а окривљени Керим ушао унутар објекта и из истог одузео 18 комада разне врсте, снаге и вредности акумулатора и 9 канти са различитим врстама, запремином и вредности моторног уља, све у власништву оштећене ДД, у укупној вредности од 131.932,00 динара, а потом су одузете предмете ставили у возило којим је управљао окривљени ВВ и удаљили се са лица места,

- неутврђеног дана у временском периоду између 27.11.2014. године до 01.01.2015. године, око 01 часова, обијањем затвореног простора одузео туђе покретне ствари, заједно са малолетним ЂЂ, малолетним ЕЕ и малолетним ЖЖ, сви из ..., дошао до куће у власништву оштећеног ЗЗ из ... у улици ... број .., где је окривљени Керим шрафцигером обио затворен прозор, па су преко поломљеног прозора сви ушли унутар куће и из исте одузели компијутер марке „Belinea“, у вредности од 32.400,00 динара, агрегат за струју марке „ECE-1900“ у вредности од 88.236,00 динара, 8 вунених тепиха димензија 4х3 метра у вредности од 108.000,00 динара, дигиталну микроталасну пећ марке „Аљаска“ у вредности од 5.400,00 динара, два миксера марке „Mulinex“ у вредности од 3.240,00 динара, две машине за кафу марке „Philips senseo“ сиве и црне боје у вредности од 8.640,00 динара, тостер за галете НН марке у вредности од 2.400,00 динара, тостер за колаче НН марке у вредности од 2.160,00 динара, апарат за варење „ТИП 150“ у вредности од 8.400,00 динара, бушилицу марке „Mannesmann“ у вредности од 4.800,00 динара, брусилицу марке „Bosch“ у вредности од 9.600,00 динара, убодну тестеру НН марке у вредности од 3.840,00 динара, хилти НН марке у вредности од 7.680,00 динара, две боце вискија „Johnnie Walker“ 0,70 литара у вредности од 2.800,00 динара, две боце вискија „Jack Daniels“ 0,70 литара у вредности од 5.000,00 динара, једну боцу вискија „Ballantines“ 0,7 литара у вредности од 1.600,00 динара, једну боцу вињака 0,70 литара у вредности од 500,00 динара, фен за косу НН марке у вредности од 1.200,00 динара, шест туш батерија НН марке у вредности од 18.000,00 динара, пет славина за воду НН марке у вредности од 6.000,00 динара, систем звучника „Magnat“ у вредности од 16.800,00 динара, појачало марке „Kenwood“ у вредности од 43.200,00 динара, DVD CD SPILLER 1010, аудио-видео рисивер 7010 у вредности од 18.000,00 динара, видео рекордер марке „Sony SLL-E 1000NP VC“ у вредности од 18.000,00 динара, пет огрлица, четири бисера и три пара минђуша од бижутерије у вредности од 6.840,00 динара, шест сатова марке „SEIKO“ у вредности од 36.000,00 динара, кључеве гедора марке „Allround“ са пластичном кутијом у вредности од 4.200,00 динара, синтисајзер марке „KASU“ у вредности од 8.400,00 динара, камеру марке „Panasonic“ црне боје у вредности од 7.200,00 динара, бакарну тепсију у вредности од 1.360,00 динара, бакарни украсни тањир за зид у вредности од 1.020,00 динара, две пегле НН марке у вредности од 2.400,00 динара, четири машинице за шишање марке марке „Babyliss“ у вредности од 19.200,00 динара, DVD марке „MBO-P- 1000“ у вредности од 4.800,00 динара, шлајферицу НН марке у вредности од 4.800,00 динара, шрафилицу на батерију НН марке у вредности од 2.520,00 динара, дигитални апарат за мерење крвног притиска у вредности од 5.400,00 динара, есцајг у вредности од 3.600,00 динара, кухињску судоперу у вредности од 3.000,00 динара, бакарну украсну кофу у вредности од 1.020,00 динара, маказе за сечење гвожђа у вредности од 2.100,00 динара, два бакарна лустера у вредности од 4.800,00 динара, четири спортске торбе у вредности од 4.800,00 динара и фрижидер за ауто у вредности од 4.800,00 динара, а све у укупној вредности од 544.156,00 динара, након чега су одузете ствари однели до куће окривљеног Керима, након чега их је окривљени Керим продао и новац задржао за себе,

- неутврђеног дана у временском периоду између 27.12.2014. године до 29.12.2014. године око 02 часова, окривљени Керим Кадрић је са горе наведеним лицима дошао до куће оштећеног ИИ из ..., у улици ... број .., па су окривљени Керим Кадрић и малолетни ЂЂ прескочили ограду дворишта, док су малолетни ЕЕ и малолетни ЖЖ остали испред ограде и чували стражу, након чега је окривљени Керим пајсером обио закључана улазна врата куће, а затим су малолетни ЕЕ и малолетни ЖЖ прескочили ограду и заједно са окривљеним Керимом и малолетним ЂЂ ушли у кућу и из исте одузели бежични телефон марке „Panasonic“ у вредности од 5.400,00 динара, бушилицу марке „Metabo“ у вредности од 15.600,00 динара, ручни циркулар марке „Bosch“ 720 вати у вредности од 6.300,00 динара, мобилни телефон марке „Samsung“ у вредности од 7.200,00 динара, LCD телевизиор „Telefunken“ у вредности од 57.000,00 динара, појачало марке „Sony“ са две звучне кутије у вредности од 28.800,00 динара, лап-топ марке „Acer“ у вредности од 40.000,00 динара, 70 пари мушких патика у вредности од 154.000,00 динара, 50 пари женских патика у вредности од 100.500,00 динара, монитор марке „DELL“ у вредности од 7.680,00 динара, три пара женских ципела у вредности од 3.600,00 динара, два пара мушких ципела у вредности од 2.400,00 динара, хилти марке „Black & Decker“ у вредности од 9.600,00 динара, бушилицу марке „Metabo“ у вредности од 8.400,00 динара, убодну тестеру марке „Bosch“ у вредности од 6.400,00 динара, ручну шлајферицу НН марке у вредности од 4.320,00 динара и комплет кључева гедора у вредности од 4.860,00 динара, а све у укупној вредности од 462.240,00 динара, након чега су одузете ствари однели са лица места и продали лицу званом ЈЈ, а новац заједно потрошили,

-чиме је у саизвршилаштву извршио продужено кривично дело тешка крађа из члана 204. став 1. тачка 1) у вези члана 33. и 61. Кривичног законика,

па га Врховни суд применом одредби чл. 4, 42, 45. и 54. и 63. Кривичног законика

ОСУЂУЈЕ

на КАЗНУ ЗАТВОРА у трајању од 4 године и 6 месеци у коју казну се урачунава време проведено у притвору од 20.08.2022. године до 13.10.2022. године.

Захтев за заштиту законитости браниоца окривљеног се у односу на повреде закона из члана 439. тачка 2) Законика о кривичном поступку и члана 74. Законика о кривичном поступку ОДБИЈА као неоснован, а у преосталом делу се ОДБАЦУЈЕ као недозвољен.

О б р а з л о ж е њ е

4

Пресудом Основног суда у Лесковцу 11К бр. 298/2017 од 13.10.2022. године, поред осталих окривљени Керим Кадрић оглашен је кривим да је извршио продужено кривично дело тешка крађа из члана 204. став 1. тачка 1) у вези члана 33. и 61. Кривичног законика и осуђен је на казну затвора у трајању од 5 година у коју се урачунава време проведено у притвору од 20.08.2022. године до 13.10.2022. године. О трошковима кривичног поступка одређено је да ће се донети посебно решење, а оштећени су ради остваривања имовинскоправног захтева упућени на парнични поступак.

Пресудом Апелационог суда у Нишу 18Кж1. бр. 132/23 од 08.05.2023. године, одбијене су као неосноване жалбе браниоца окривљеног КК, браниоца окривљеног ЛЛ, браниоца окривљеног ВВ и браниоца окривљеног Керима Кадрића и пресуда Основног суда у Лесковцу 11К бр. 298/2017 од 13.10.2022. године је потврђена, а окривљени су обавезани да Апелационом суду у Нишу на име трошкова другостепеног поступка плате износ од 15.750,00 динара у року од 15 дана од дана пријема пресуде под претњом принудног извршења.

Против наведених правноснажних пресуда захтев за заштиту законитости благовремено је поднела бранилац окривљеног Керима Кадрића, адвокат Ирена Ђурић, због повреде закона из члана 485. став 1. тачка 1) Законика о кривичном поступку у вези члана 74. чл. 438. став 1. тачка 1) и 7) и став 2. тачка 1) до 3) Законика о кривичном поступку, са предлогом да Врховни суд усвоји поднети захтев за заштиту законитости, побијане пресуде укине и списе предмета врати првостепеном суду на поновни поступак и одлучивање пред потпуно измењеним већем или да побијане пресуде преиначи тако да према окривљеном Кериму Кадрићу за радње кривичног дела тешка крађа под тачком 5. и 6. (а) и (б) чињеничног описа „применом одредбе члана 338. став 1. тачка 3) Законика о кривичном поступку, а за кривично дело из тачке 6 (в) применом одредбе члана 338. став 1. тачка 2) Законика о кривичном поступку одбије оптужбу“ или да побијане пресуде преиначи и окривљеном изрекне блажу казну затвора.

Врховни суд је доставио примерак захтева за заштиту законитости Врховном јавном тужиоцу, сходно одредби члана 488. став 1. Законика о кривичном поступку (ЗКП), па је на седници већа коју је одржао у смислу члана 490. ЗКП, без обавештавања Врховног јавног тужиоца и браниоца окривљеног, сматрајући да њихово присуство не би било од значаја за доношење одлуке (члан 488. став 2. ЗКП), размотрио списе предмета са правноснажним пресудама против којих је захтев за заштиту законитости поднет, те је након оцене навода изнетих у захтеву нашао:

Захтев за заштиту законитости браниоца окривљеног Керима Кадрића, адвоката Ирене Ђурић је у односу на повреду закона из члана 438. став 1. тачка 1) ЗКП основан, док је у односу на повреде закона из члана 439. тачка 2) ЗКП и члана 74. ЗКП неоснован, а у преосталом делу је недозвољен.

По налажењу Врховног суда основано бранилац окривљеног у поднетом захтеву за заштиту законитости указује да је побијаним пресудама учињена повреда одредаба кривичног поступка из члана 438. став 1. тачка 1) ЗКП.

Наиме, окривљеном је у оквиру продуженог кривичног дела тешка крађа из члана 204. став 1. тачка 1. Кривичног законика стављена на терет и радња извршења кривичног дела која се наводи под тачком 6. (в), а која радња је учињена дана 19.12.2015. године, тако што је окривљени „ушао у продајни простор објекат „ИДЕА“ власништво оштећеног „Mercator-S“ ДОО Нови Сад и одузео четири лимене кутије кафе „JACOBS gold“ од по 200 грама, осам лимених кутија кафе „Nescafe Classic“ од по 200 грама и две лимене кутије кафе „Nescafe Classic“ од по 250 грама, све у укупној вредности од 8.990,00 динара, исте је ставио у унутрашњост своје јакне, прошао поред касе не плативши исту, прескочио покретну капију и удаљио се са лица места“, а која радња представља радњу извршења кривичног дела крађа из члана 203. став 1. Кривичног законика, за које је прописана новчана казна или казна затвора до 3 године.

Одредбом члана 103. тачка 5. Кривичног законика (КЗ) прописано је да се кривично гоњење не може се предузети када протекне три године од извршења кривичног дела за које се по закону може изрећи казна затвора преко једне године, док је одредбом члана 104. став 6. КЗ прописано да застарелост кривичног гоњења настаје у сваком случају када протекне двоструко време које се по закону тражи за застарелост кривичног гоњења, што у конкретном случају представља период од шест година.

Одредбом члана 61. став 5. КЗ прописано је да ако продужено кривично дело обухвата кривична дела чије је битно обележје одређени новчани износ, сматраће се да је продуженим кривичним делом остварен збир износа остварених појединачним делима уколико је то обухваћено јединственим умишљајем учиниоца.

То даље значи да када је продуженим кривичним делом остварен збир новчаних износа појединачним делима, у смислу става 5. цитираног члана, и у том укупном износу прибављена имовинска корист, застарелост кривичног гоњења не тече засебно за сваку радњу кривичног дела која улази у састав продуженог кривичног дела.

Међутим, како у конкретном случају окривљени побијаним правноснажним пресудама није оглашен кривим за кривично дело тешка крађа из члана 204. став 1. тачка 1) КЗ применом члана 61. став 5. КЗ, то застарелост кривичног гоњења у овој ситуацији почиње да тече засебно, за сваку појединачну радњу кривичног дела које улази у конструкцију продуженог кривичног дела, због чега је за радњу извршења кривичног дела крађа извршену дана 19.12.2015. године, наступила апсолутна застарелост кривичног гоњења дана 19.12.2021. године, односно пре доношења правноснажних пресуда, из ког разлога је Врховни суд усвајајући захтев за заштиту законитости браниоца окривљеног изоставио из чињеничног описа изреке пресуде наведено кривично дело, због наступања апсолутне застарелости кривичног гоњења и огласио га кривим за преостала кривична дела обухваћена продуженим кривичним делом која су садржана у изреци пресуде.

Врховни суд је потом, применом одредаба члана чл. 4, 42, 45. и 54. и 63. КЗ окривљеног осудио на казну затвора у трајању од 4 године и 6 месеци, при чему је узео у обзир тежину извршеног кривичног дела и све околности од утицаја на одмеравање казне предвиђене одредбом члана 54. КЗ, које су правилно утврђене у редовном поступку, а која казна је пo оцени овог суда сразмерна степену кривице окривљеног и истом ће се у свему постићи сврха кажњавања предвиђена чланом 42. Кривичног законика у оквиру опште сврхе изрицања кривичних санција из члана 4. Кривичног законика, како са становишта индивидуалне, тако и генералне превенције. У изречену казну затвора применом члана 63. КЗ урачунато је време које је окривљени провео у притвору, како је то у изреци пресуде прецизно означено.

Указивање браниоца на повреду закона из члана 438. став 1 тачка 7) ЗКП наводима да у односу на кривично дело описано у изреци првостепене пресуде под тачком 6в није било овлашћеног тужиоца, није било предмет оцене овог суда, обзиром да је Врховни суд нашао да је наступила апсолутна застарелост кривичног гоњења за то дело, а како је то већ образложено у овој пресуди.

Указујући на учињену повреду закона из члана 74. став 1. тачка 2) ЗКП бранилац окривљеног наводи да је окривљени приликом препознавања задржан, односно лишен слободе, а да је радња препознавања обављена без присуства одбране, те да окривљени Керим није имао браниоца у овом поступку иако је и према висини запрећене казне одбрана била обавезна.

Изнете наводе захтева Врховни суд оцењује као неосноване.

Одредбом члана 74. став 1. тачка 2) и 3) ЗКП прописано је да окривљени мора имати браниоца ако се поступак води због кривичног дела за које је прописана казна затвора од 8 година или тежа казна – од првог саслушања па до правноснажног окончања кривичног поступка, те ако је задржан или му је забрањено да напушта стан или је притворен од лишења слободе па до правноснажности решења о укидању мере.

Из списа предмета произлази да према окривљеном Кериму Кадрићу није било одређено задржавање, да је решењем ОЈТ Лесковац А број 1-122/14 од 03.09.2014. године Рамадановић Кериму – касније Кадрић, због висине запрећене казне постављен бранилац по службеној дужности, адвокат Мирослав Савић, да је истог дана од стране ПУ Лесковац под бројем Ку 1344/14 сачињен записник о препознавању окривљеног од стране сведока ББ и оштећене АА, а у присуству браниоца окривљеног. Такође, окривљени Керим Рамадановић испитан је пред ОЈТ Лесковац на записнику од 09.02.2015. године у својству осумњиченог у присуству браниоца адвоката Новице Ничића који му је том приликом постављен за браниоца по службеној дужности, те је у даљем току кривичног поступка, а супротно наводима захтева за заштиту законитости, окривљени све време имао браниоца, који је био присутан и приликом испитивања сведока ЕЕ и ЖЖ пред ОЈТ Лесковац дана 06.03.2015. године које саслушање је обављено и у присуству окривљеног, те на главном претресу 05.01.2022. године када је испитан као сведок малолетни ЂЂ у односу на кривично дело описано под тачком 6. (б) изреке пресуде, при чему су на главном претресу 13.10.2022. године на сагласан предлог странака и бранилаца окривљених прочитани искази сведока ЖЖ и ЕЕ са записника ОЈТ Лесковац од 06.03.2015. године. Сходно наведеном, овај суд налази да су супротни наводи у захтеву браниоца неосновани.

Бранилац је у поднетом захтеву за заштиту законитости навео да је побијаним пресудама учињена повреда кривичног закона, уз образложење да су погрешно радње извршења кривичног дела квалификоване као продужено кривично дело извршено у саизвршилаштву, с обзиром да је поједине радње окривљени предузео самостално, а радње извршења су неповезане, односно не представљају целину, на који начин бранилац суштински указује да је учињена повреда закона из члана 439. тачка 2) ЗКП.

Овакви наводи браниоца окривљеног оцењени су као неосновани. Ово из разлога што је правилан закључак нижестепених судова да је окривљени вршењем истоврсних кривичних дела у временској повезаности извршио продужено кривично дело, а због коришћења исте ситуације, јединства места и простора извршења дела и јединственог умишљаја, па околност да је одређене радње предузео сам, а одређене у саизвршилаштву са осталим окривљенима, није од утицаја на чињеницу да се у конкретном случају ради о једном продуженом кривичном делу, те су супротни наводи оцењени као неосновани.

Као разлог подношења захтева за заштиту законитости бранилац окривљеног Кадрић Керима, адвокат Ирена Ђурић, истиче и повреду закона из члана 438. став 2. тачка 1) ЗКП коју образлаже наводима да је спорно на којим доказима се може засновати пресуда, будући да је у овом случају пресуда под тачком 6. (б) изреке заснована на исказима сведока – саизвршилаца, да за дело под тачком 5. не постоје други докази осим саслушања окривљених из полиције којим саслушањима одбрана окривљеног Керима није била присутна нити је могла да поставља питања, те да је суд био дужан да провери наводе одбране окривљеног Керима, што све представља и повреду одредбе члана 16. ЗКП, као и да је пресуда и у тачки под 6. (а) заснована на недозвољеним доказима – исказу оштећене која није била сигурна да ли је окривљени Ром или Србин и која је дала нелогичан исказ у погледу начина извршења дела, те да суд није водио рачуна о узрасту и душевној способности малолетних сведока, па се поставља питање поузданости њихових исказа, јер је спорно да ли су у време сведочења достигли душевни развој да би могли да буду поуздани сведоци.

Оваквим наводима бранилац окривљеног суштински указује да је окривљеном повређено право на одбрану, указује на недоказаност кривице окривљеног и оспорава доказну вредност исказа саслушаних сведока, те износи своје чињеничне закључке другачије од оних утврђених побијаним пресудама, чиме по ставу овог суда указује на погрешно и непотпуно утврђено чињенично стање односно повреду закона из члана 440. ЗКП и члана 68. ЗКП.

У поднетом захтеву за заштиту законитости бранилац наводи да је побијаним пресудама учињена и повреда закона из члана 16. став 5. ЗКП, јер, како из списа предмета не произилази да су одлучне чињенице утврђене са извесношћу, суд је у сумњи у било коју одлучну чињеницу требало да окривљеног ослободи од оптужбе. Поред изнетог бранилац нумерише и повреду закона из члана 438. став 2. тачка 3) ЗКП, као и повреду закона из члана 438. став 2. тачка 2) ЗКП, коју образлаже наводима да су многи разлози за пресуду нејасни, неразумљиви и у супротности са стањем у списима предмета и изведеним доказима.

Бранилац у поднетом захтеву указује да приликом одлучивања о кривичној санкцији нису узете у обзир све личне прилике окривљеног у смислу члана 54. КЗ јер у првостепеној пресуди приликом навођења личних података стоји да окривљени нема деце иако из списа предмета произилази да је отац једног малолетног детета, на који начин суштински указује на повреду закона из члана 441. став 1. ЗКП.

Како чланом 485. став 4. ЗКП који прописује разлоге због којих окривљени односно његов бранилац сходно правима која има у поступку у смислу члана 71. тачка 5) ЗКП могу поднети захтев за заштиту законитости против правноснажне одлуке и поступка који је претходио њеном доношењу, није предвиђена могућност подношења овог ванредног правног лека, због повреде закона из члана 16. ЗКП, члана 438. став 2. тачка 2) и 3) ЗКП, члана 440. ЗКП и члана 441. став 1. ЗКП, то је Врховни суд захтев браниоца окривљеног, адвоката Ирене Ђурић у овим деловима оценио као недозвољен.

Сходно изнетом, Врховни суд је у смислу члана 492. став 1. тачка 2), члана 491. став 1. и члана 487. став 1. тачка 2) у вези члана 485. став 4. ЗКП одлучио као у изреци пресуде.

Записничар – саветник                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                             Председник већа – судија

Марија Рибарић, с.р.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                             Бата Цветковић, с.р.

За тачност отправка

Управитељ писарнице

Марина Антонић