Република Србија
ВРХОВНИ КАСАЦИОНИ СУД
Рев 2071/10
25.01.2011. година
Београд

У ИМЕ НАРОДА

                         Врховни касациони суд, у већу састављеном од судија Снежане Андрејевић, председника већа, Мирјане Ђерасимовић и Виде Петровић-Шкеро, чланова већа, у парници тужиља Ј.Л. из П., В.В. из П. и М.П. из П., које заступа К.Т., адвокат из П., против тужене Н.М. из Д., коју заступа М.И., адвокат из П., ради утврђивања недостојности, одлучујући о ревизији тужене изјављеној против пресуде Окружног суда у Пироту Гж. 805/09 од 23.10.2009. године у седници одржаној дана 25.01.2011. године, донео је

П Р Е С У Д У

                         ОДБИЈА СЕ као неоснована ревизија тужене изјављена против пресуде Окружног суда у Пироту Гж. 805/09 од 23.10.2009. године.

 

 

О б р а з л о ж е њ е

                         Пресудом Окружног суда у Пироту Гж. 805/09 од 23.10.2009. године, одбијена је као неоснована жалба тужене и потврђена пресуда Општинског суда у Димитровграду П. … од 27.07.2009. године, којим је усвојен захтев тужиље и утврђено да је тужиља недостојна за наслеђивање и да због недостојности не може на основу закона наследити припадајући законски део заоставштине покојног Б.М., бившег из П. и обавезана тужена да тужиоцима накнади трошкове поступка у износу од 124.831,00 динара.

                         Против ове другостепене пресуде тужена је благовремено изјавила ревизију, а из навода ревизије произилази да је ревизија изјављена због битних повреда одредаба парничног поступка и погрешне примене материјалног права.

                         Врховни касациони суд је испитао побијану пресуду у смислу одредаба члана 399. Закона о парничном поступку – ЗПП („Службени гласник РС“ бр.125/04), које се примењују на основу одредбе члана 55. став 2. Закона о изменама и допунама Закона о парничном поступку („Службени гласник РС“ број 111/09), обзиром да је ревизија тужене против наведене другостепене пресуде изјављена пре 29.12.2009. године и утврдио да ревизија није основана.

 

                         У поступку није учињена битна повреда из члана 361. став 2. тачка 9. ЗПП на коју ревизијски суд пази по службеној дужности, а нема ни битних повреда из члана 361. став 2. тачка 12. и члана 361. став 1. у вези члана 382. став 1. ЗПП на које у наводима ревизије указује тужена. Нижестепене пресуде садрже јасне разлоге о битним чињеницама од којих зависи одлука основаности захтева тужиља, а другостепени суд је оценио све жалбене наводе од значаја и навео разлоге које је узео у обзир по службеној дужности.

                         Правилно су нижестепени судови применили и материјално право када су утврдили да је тужена (рођена 1952. године) недостојна и да не може наследити оставиоца сада покојног Б.М., бившег из П. (рођеног 1930. године) преминулог 24.04.2007. године на основу Закона или завештања нити стећи какву корист из завештања у смислу члана 4. став 1. тачка 4. Закона о наслеђивању („Службени гласник РС“ број 46/95, 101/2003), обзиром да је оставиоцу, са којим је брак закључила 19.04.2006. године, ускратила нужну помоћ, напустивши га иако су му због болести (карцинома простате, препонске киле, шећерној болести, ослабљеног вида, последица инфаркта и повишеног крвног притиска, отежано хода због гангреозних промена палца левог стопала, запаљења плућа и завезаних црева) помоћ и нега биле нужне и неопходне и да би исход био другчији да је лекарску помоћ затражио раније. Стога наводи ревизије о погрешној примени материјалног права нису основани.

                         Врховни касациони суд је на основу овлашћења из члана 405. став 1. ЗПП одбио као неосновану ревизију тужене као у изреци и одлучио да детаљно не образлаже ову ревизијску одлуку, обзиром да се у ревизији понављају жалбени разлози, а образлагањем пресуде којом се ревизија одбија као неоснована се не би постигло ни ново тумачење права нити допринело уједначеном тумачењу права.

 

Председник већа – судија Снежана Андрејевић,с.р.