Апелациони суд у Београду је, пресудом Гж 6784/19 од 24.03.2023. године, ставом првим изреке, одбио је као неосноавану жалбу тужене и потврдио пресуду Првог основног суда у Београду П 6359/11 од 25.10.2018. године, исправљену решењем истог суда П 6359/11 од 08.04.2019. године, у ставу првом изреке. Ставом другим изреке, преиначена је пресуда Првог основног суда у Београду П 6359/11 од 25.10.2018. године, исправљена решењем истог суда П 6359/11 од 08.04.2019. године, у ставу трећем изреке, тако што је одбијен, као неоснован, тужбени захтев којим су тужиоци тражили да се утврди да је ништава укњижба објекта преузетог из земљишне књиге, описано као ''остале зграде'' у ЛН бр. .. КО Савски Венац, постојећег на к.п. бр. .. у Београду, у Ул. ... бр. .., као државна својина власништво Републике Србије и укњижба права коришћења на непокретности описаној као ''остале зграде'' у ЛН бр. .. КО Савски Венац, постојеће на к.п. бр. .. у Београду, у Ул. ... бр. .. у корист Општине Савски Венац у Београду, а по решењу Другог општинског суда у Београду Дн 24662/05 од 28.12.2005. године. Ставом трећим изреке, преиначено је решење о трошковима поступка садржано у ставу четвртом изреке пресуде Првог основног суда у Београду П 6359/11 од 25.10.2018. године, исправљене решењем истог суда П 6359/11 од 08.04.2019. године, тако што су обавезани тужиоци да туженима накнаде трошкове парничног поступка и то: Општини Савски Венац у износу од 159.000,00 динара; Републици Србији у износу од 46.500,00 динара.

Против правноснажне пресуде донете у другом степену, тужиоци су благовремено изјавили ревизију, због погрешне примене материјалног права, позивајући се на одредбу члана 395. Закона о парничном поступку („Службени гласник РС“, број 125/04, 111/09), у вези одредбе члана 506.став 1. Закона о парничном поступку (''Службени гласник РС'', бр. 72/11...18/20).

Решењем Р3 7/24 од 18.12.2024. године Апелациони суд у Београду није предложио Врховном суду одлучивање о ревизији тужилаца изјављеној против пресуде Апелационог суда у Београду Гж 6784/19 од 24.03.2024. године, налазећи да за то нису испуњени законом прописани услови.

Против наведеног другостепеног решења тужиоци су изјавили жалбу, због битне повреде одредаба парничног поступка, погрешно и непотпуно утврђеног чињеничног стања и погрешне примене материјалног права.

Одлучујући о дозвољености изјављене жалбе, Врховни суд је имао у виду да се у конкретном случају ради о поступку започетом пре ступања на снагу новог Закона о парничном поступку - 01.02.2012. године -(„Службени гласник РС“ бр. 72/11), па се применом одредбе члана 506. став 1., у вези члана 598. овог закона, овај поступак има спровести по одредбама Закона о парничном поступку, објављеном у ''Службеном гласнику РС'', бр. 125/04 и 119/09, који не предвиђа жалбу као правни лек који се може изјавити против решења другостепеног суда, што жалбу тужилаца чини недозвољеном.

Наиме, жалба, као редовни правни лек може се изјавити против пресуде донете у првом степену (члан 355. Закона о парничном поступку) и против решења првостепеног суда (члан 385. Закона о парничном поступку).

Против одлука другостепеног суда, односно против правноснажне пресуде донете у другом степену и решења другостепеног суда, странке могу изјавити ревизију (члан 394. и 412. став 5. Закона о парничном поступку). Како је против решења другостепеног суда изјављена жалба, следи да је тај правни лек недозвољен, на основу одредбе члана 411. у вези одредбе члана 373. Закона о парничном поступку, па је Врховни суд одлучио као у ставу првом изреке.

Одредбом члана 395. Закона о парничном поступку (''Службени гласник РС'', бр. 125/04,111/09), који се примењује на основу одредбе члана 506.важећег Закона о парничном поступку (''Службени гласник РС'', бр. 72/11 ... 18/20), прописано је да је ревизија изузетно дозвољена и против другостепене пресуде, која се не би могла побијати ревизијом по одредбама члана 394. овог закона, кад је по оцени апелационог суда о допуштености ове ревизије, потребно да се размотре правна питања од општег интереса, уједначи судска пракса или кад је потребно ново тумачење права.

Услов за примену института изузетне дозвољености ревизије из члана 395. Закона о парничном поступку, у конкретном случају није испуњен, јер жалбени суд није уважио предлог ревидента.

Ревизија тужилаца није дозвољена ни као редовна.

Одредбом члана 23. Закона о парничном поступку („Службени гласник РС“, број. 55/14), која регулише дозвољеност ревизије у свим споровима који нису правноснажно решени ео 31.05.2014. године, односно до дана ступања на снагу тог Закона, прописано је да је ревизија дозвољена у свим поступцима у којима вредност предмета спора побијаног дела прелази динарску противвредност 40.000 евра по средњем курсу Народне банке Србије на дан подношења тужбе.

У овом случају, правноснажна другостепена пресуда која се побија ревизијом донета је 24.03.2023. године, дакле, после ступања на снагу наведених новела Закона о парничном поступку.

Тужбу ради брисања укњижбе правне претходнице тужилаца су поднеле 26.04.2006. године, а вредност предмета спора је 10.000,00 динара, што према средњем курсу Народне банке Србије на дан подношења тужбе, представља динарску противваредност испод 40.000 евра.

Имајући у виду да се у конкретном случају ради о имовинско-правном спору у ком се тужбени захтев односи на неновчано потраживање у ком је вредност предмета спора означена у тужби испод границе вредности за дозвољеност ревизије јер не прелази динарску противвредност 40.000 евра по средњем курсу Народне банке Србије на дан подношења тужбе, следи да ревизија тужилаца није дозвољена на основу одредбе члана 394.став 2. Закона о парничном поступку.

Из наведених разлога, на основу члана 404. Закона о парничном поступку, Врховни суд је одлучио као у ставу другом изреке.

Председник већа – судија

Гордана Комненић, с.р.

За тачност отправка

Заменик управитеља писарнице

Миланка Ранковић