Решењем Вишег суда у Краљеву Гж 653/23 од 18.06.2024. године, одбијене су као неосноване жалбе предлагача и противника предлагача и потврђено првостепено решење.

Против правноснажног решења донетог у другом степену, предлагач и противник предлагача су благовремено изјавили ревизију због битне повреде одредаба парничног поступка и погрешне примене материјалног права, с тим што су предложили да се ревизије сматрају изузетно дозвољеним применом члана 404. ЗПП.

Одредбом члана 404. став 1. Закона о парничном поступку („Службени гласник РС“, бр. 72/11 ... 10/23), прописано је да је ревизија изузетно дозвољена због погрешне примене материјалног права и против другостепене пресуде која не би могла да се побија ревизијом, ако је по оцени Врховног суда потребно да се размотре правна питања од општег интереса или правна питања у интересу равноправности грађана, ради уједначавања судске праксе, као и ако је потребно ново тумачење права (посебна ревизија). На основу одредбе члана 420. став 6. тог закона, у поступку поводом ревизије против решења сходно се примењује одредба овог закона о ревизији против пресуде.

Предмет тражене правне заштите је одређивање накнаде за експроприсану непокретност, за коју је планским документом извршена промена намене из пољопривредног у грађевинско земљиште пре доношења решења о експропријацији. Побијана одлука заснована је на примени одредби члана 88. Закона о планирању и изградњи („Службени гласник РС“, бр. 72/09 ... 52/21), као и члана 4. Уредбе о утврђивању просторног плана подручја посебне намене инфраструктурног коридора аутопута Е – 761, деоница Појате – Прељина („Службени гласник РС“ бр. 10/2020), тако што је накнада предлагачу одређена на основу тржишне вредности предметне непокретности као грађевинског земљишта, које је приведено планираној намени. Правноснажна одлука не одступа од правног схватања о одређивању висине накнаде за грађевинско земљиште изражено у одлукама Врховног суда и Уставног суда, по коме процена тржишне вредности непокретности Пореске управе не искључује извођење доказа вештачењем у судском поступку, који се води због изосталог споразума о висини накнаде у поступку пред органом управе. Припадајући износ новчане накнаде предлагачу утврђен је оценом налаза вештака и висина новчане накнаде је одређена применом критеријума за Катастарску општину Сирча, које је вештак узео у обзир при одређивању тржишне вредности експроприсане парцеле. Другостепена одлука је у складу са праксом по којој се тржишна вредност одређује према сврси због које је у складу са планским актом утврђен јавни интерес и донето правноснажно решење о експропријацији.

Из наведених разлога, Врховни суд је одлуку као у ставу првом изреке донео применом одредбе члана 404. став 2. ЗПП.

Испитујући дозвољеност ревизије у смислу члана 410. став 2. тачка 5. у вези члана 420. став 6. ЗПП, који се примењује на основу члана 27. став 2. и члана 30. став 2. Закона о ванпарничном поступку - ЗВП („Службени гласник СРС“, бр. 25/82, 48/88, „Службени гласник РС“, бр. 46/95...14/2022), Врховни суд је утврдио да ревизије нису дозвољене, јер су изјављене против одлуке против које се по закону не могу изјавити.

Одредбом члана 27. став 2. Закона о ванпарничном поступку, прописано је да је у поступку у коме се одлучује о имовинскоправним стварима ревизија дозвољена под условима под којима се по Закону о парничном поступку може изјавити ревизија у имовинскоправним споровима, ако овим или другим законом није друкчије одређено.

Чланом 420. став 1. ЗПП прописано је да странке могу да изјаве ревизију и против решења другостепеног суда којим је поступак правноснажно окончан, док је ставом 2. истог члана прописано да ревизија против решења из става 1. овог члана није дозвољена у споровима у којима не би била дозвољена ревизија против правноснажне пресуде.

С тим у вези, на ревизијски поступак у овој правној ствари сходно се примењује имовински цензус за изјављивање ревизије прописан чланом 403. став 3. ЗПП, према коме ревизија није дозвољена ако вредност предмета спора побијеног дела не прелази динарску противвредност 40.000 евра по средњем курсу Народне банке Србије на дан подношења тужбе.

Иницијални акт - предлог у овој правној ствари поднет је 15.06.2021. године и побијана вредност предмета спора је 1.412.545,62 динара.

Пошто побијана вредност предмета спора не прелази новчани износ који омогућује изјављивање ревизије, на основу одредбе члана 413. ЗПП у вези члана 30. став 2. Закона о ванпарничном поступку, донета је одлука као у ставу другом изреке.

Председник већа - судија

Мирјана Андријашевић, с.р.

За тачност отправка

Заменик управитеља писарнице

Миланка Ранковић