Истом пресудом, на основу члана 87. КЗ, према окривљеном АА изречена је мера безбедности одузимања предмета – једног пиштоља марке ФН модел 1905/1906, калибар 6,35мм broving, фабричког броја ... и 9 комада метака калибра 6,35мм broving.

На основу члана 264. ЗКП, окривљени је обавезан да плати трошкове кривичног поступка, чија висина ће бити одређена посебним решењем.

Пресудом Апелационог суда у Београду Кж1 бр.1192/24 од 16.01.2025. године, одбијене су као неосноване жалбе јавног тужиоца Вишег јавног тужилаштва у Београду, окривљеног АА и његовог браниоца – адвоката Ненада Илића, те окривљеног ББ и његовог браниоца, а пресуда Вишег суда у Београду К бр.115/22 од 18.04.2024. године, потврђена.

Против наведених правноснажних пресуда, захтев за заштиту законитости поднео је бранилац окривљеног АА – адвокат Ненад Илић, због повреде кривичног закона из члана 439. тачка 1) и 3) ЗКП у вези члана 20. и 21. КЗ, са предлогом да Врховни суд преиначи побијане пресуде тако што ће окривљеног ослободити од оптужбе, или тако што ће му изрећи блажу казну, или да укине побијане пресуде и предмет врати на поновни поступак и одлучивање.

Врховни суд доставио је примерак захтева за заштиту законитости Врховном јавном тужилаштву, сходно одредби члана 488. став 1. ЗКП, и у седници већа, коју је одржао без обавештавања Врховног јавног тужиоца и браниоца окривљеног, сматрајући да њихово присуство није од значаја за доношење одлуке (члан 488. став 2. ЗКП), након разматрања списа предмета и правноснажних пресуда против којих је захтев за заштиту законитости поднет, те након оцене навода изложених у захтеву, нашао:

Захтев је неоснован у делу у којем се односи на повреду кривичног закона из члана 439. тачка 1) ЗКП, док је у осталом делу недозвољен, односно нема законом прописан садржај.

Неосновано се захтевом за заштиту законитости браниоца окривљеног АА истиче да су нижестепене пресуде донете уз повреду кривичног закона из члана 439. тачка 1) ЗКП у вези члана 20. и 21. КЗ, и с тим у вези наводи да у конкретном случају постоје околности које искључују противправност, јер је окривљени критичном приликом поступао у крајњој нужди, обзиром да је био изложен претњи од стране окривљеног ББ.

Према изреци правноснажне пресуде, окривљени АА је критичном приликом, у стању смањене урачунљивости до степена битног али не и битно, свестан свог дела и његове забрањености, чије је извршење хтео, неовлашћено носио ватрено оружје и муницију, при чему се кретао заједно са окривљеним ББ такси возилом Удружења Бео- такси, а приликом заустављања овог возила од стране полиције ради хапшења окривљених, код окривљеног АА је у спољашњем џепу јакне коју је имао на себи пронађен један пиштољ марке ФН модел 1905/1906, калибар 6,35мм и 9 комада метака истог калибра за наведено оружје, које оружје је окривљени ББ у кафићу „ВВ“ на Зеленом Венцу предао окривљеном АА ради даљег ношења.

По налажењу овога суда, из наведеног чињеничног описа радњи извршењу предметног кривичног дела у изреци пресуде не произилази да је окривљени АА поступао у крајњој нужди, односно да је дело учинио да би од свог добра или добра другог отклонио истовремену нескривљену опасност која се на други начин није могла отклонити, нити је дело извршио под претњом.

С тога у конкретном случају није ни било места примени института крајње нужде, како се то неосновано указује у захтеву за заштиту законитости браниоца окривљеног, обзиром да изреком побијане пресуде није описано, нити утврђено, постојање елемената крајње нужде у смислу члана 20. став 1. и 2. КЗ, нити је описано да је окривљени кривично дело учинио под дејством силе или претње, у смислу члана 21. КЗ.

Из наведених разлога, захтев за заштиту законитости браниоца окривљеног АА, у делу у којем се истиче да су побијане пресуде донете уз повреду кривичног закона из члана 439. тачка 1) ЗКП, одбијен је као неоснован.

У осталом делу, исти захтев одбачен је као недозвољен, односно због тога што нема законом прописан садржај.

Наиме, бранилац окривљеног у осталом делу захтева указује на битну повреду одредаба кривичног поступка из члана 438. став 2. тачка 2) ЗКП истицањем да је закључак другостепеног суда – да није било околности које би указивале да је окривљени поступао у крајњој нужди или под претњом, у супротности са закључком који је овај суд и сам прихватио, а према коме степен душевне развијености окривљеног процењен као нижи, односно испод очекиваног нивоа за календарски узраст коме припада. Како наведена повреда закона у смислу члана 485. став 4. ЗКП не представља законом дозвољен разлог за подношење овог ванредног правног лека окривљенима преко бранилаца, то је Врховни суд поднети захтев у овом делу одбацио као недозвољен.

Поред тога, у поднетом захтеву, као разлог подношења, наводи се и повреда кривичног закона из члана 439. тачка 3) ЗКП, због које повреде је дозвољено подношење захтева за заштиту законитости окривљенима преко бранилаца. Међутим, у образложењу захтева бранилац окривљеног не наводи конкретно у чему се ова повреда закона састоји, односно на који начин је нижестепеним пресудама одлуком о кривичној санкцији повређен закон, већ се истиче само да је окривљеном „могла бити изречена и блажа казна од казне која му је изречена“, па је Врховни суд оценио да у овом делу поднети захтев нема законом прописан садржај у смислу члана 484. ЗКП, који налаже обавезу навођења у захтеву за заштиту законитости разлога за његово подношење, а што у случају истицања и повреде закона подразумева не само опредељење о којој повреди закона је реч, већ и образложење у чему се та повреда конкретно састоји.

Са свега изложеног, а на основу одредбе члана 491. став 1. ЗКП у делу у којем је захтев одбијен као неоснован, а на основу одредбе члана 487. став 1. тачка 2) и 3) у вези члана 485. став 4. и члана 484. ЗКП, у делу у којем је захтев одбачен као недозвољен, односно због тога што нема законом прописан садржај, донета је одлука као у изреци пресуде.

Записничар-саветник                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                        Председник већа-судија

Снежана Меденица, с.р.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                               Милена Рашић, с.р.

За тачност отправка

Заменик управитеља писарнице

Миланка Ранковић