.jpg "Sudska praksa")
Република Србија
ВРХОВНИ СУД
Рев 7092/2025
05.06.2025. година
Београд
Врховни суд, у већу састављеном од судија: Татјане Матковић Стефановић, председника већа, Татјане Ђурица, Иване Рађеновић, Татјане Миљуш и Јасмине Стаменковић, чланова већа, у парници тужилаца АА из ..., ББ из ..., ВВ из ..., ГГ из ... и ДД из ..., чији је заједнички пуномоћник др Марија Јоксовић, адвокат из ..., против туженог ЈКП "Услуга Оџаци'' из Оџака, чији је пуномоћник Петар Мијановић, адвокат из ..., ради исплате, одлучујући о ревизији тужилаца изјављеној против пресуде Вишег суда у Сомбору Гж 998/24 од 23.01.2025. године, у седници одржаној 05.06.2025. године, донео је
Р Е Ш Е Њ Е
НЕ ДОЗВОЉАВА СЕ одлучивање о посебној ревизији тужилаца изјављеној против пресуде Вишег суда у Сомбору Гж 998/24 од 23.01.2025. године.
ОДБАЦУЈЕ СЕ, као недозвољена, ревизија тужилаца изјављена против пресуде Вишег суда у Сомбору Гж 998/24 од 23.01.2025. године.
О б р а з л о ж е њ е
Пресудом Основног суда у Сомбору П 3152/21 од 03.06.2024. године, ставом првим изреке, тужбени захтев тужилаца, којим су тражили да суд туженог обавеже да им на основу неосновано наплаћене накнаде за одржавање водомера исплати износе од по 4.000,00 динара, сваком понаособ, са законском затезном каматом од 31.08.2018. године па до исплате и трошкове парничног поступка са законском затезном каматом од извршности пресуде до исплате, одбијен је као неоснован. Ставом другим изреке, тужиоци су обавезани да туженом накнаде трошкове парничног поступка од 58.500,00 динара са затезном каматом од извршности пресуде до исплате.
Виши суд у Сомбору је, пресудом Гж 998/24 од 23.01.2025. године, ставом првим изреке, одбио жалбе тужилаца и потврдио пресуду Основног суда у Сомбору П 3152/21 од 03.06.2024. године. Ставом другим изреке, одбијен је захтев тужилаца за накнаду трошкова другостепеног поступка.
Против правноснажне пресуде донете у другом степену, тужиоци су изјавили благовремену ревизију, због погрешне примене материјалног права, позивајући се на одредбу члана 404. Закона о парничном поступку.
Одредбом члана 404. став 1. Закона о парничном поступку („Службени гласник РС“, бр. 72/11 ... 18/20), у вези одредбе члана 92. Закона о уређењу судова („Службени гласник РС“, бр.10/23), прописано је да је ревизија изузетно дозвољена због погрешне примене материјалног права и против другостепене пресуде која не би могла да се побија ревизијом, ако је по оцени Врховног суда потребно да се размотре правна питања од општег интереса или правна питања у интересу равноправности грађана, ради уједначавања судске праксе, као и ако је потребно ново тумачење права (посебна ревизија).
По оцени Врховног суда, у конкретном случају није потребно да се размотре правна питања од општег интереса или правна питања у интересу равноправности грађана, нити је потребно уједначавање судске праксе, као ни ново тумачење права, па нису испуњени услови прописани одредбом члана 404. став 1. Закона о парничном поступку за одлучивање о посебној ревизији тужилаца.
Предмет тражене правне заштите је накнада штете тужиоцима на име трошкова одржавања водомера у периоду од јула 2018. године до децембра 2020. године. Побијана одлука којом је тужбени захтев тужилаца одбијен донета је применом одредбе члана 56. став 1. тада важеће Одлуке о комуналним делатностима Општине Оџаци („Службени лист“ Општине Оџаци број 16/12 ... 8/16), која одредба није проглашена неуставном или незаконитом, а престала је да важи 09.12.2020. године ступањем на снагу Одлуке о снабдевању водом за пиће од 01.12.2020. године („Службени лист Општине Оџаци“ број 25/20). Ревиденти уз ревизију нису приложили другачије одлуке судова донете у предметима са истим правним основом и чињеничним стањем као у овом предмету, у смислу потребе уједначавања судске праксе. Осим тога, нису испуњени ни други услови за одлучивање о ревизији као изузетно дозвољеној, будући да не постоји потреба за разматрањем правних питања од општих интереса, питања у интересу равноправности грађана, нити потреба за новим тумачењем права.
На основу одредбе члана 404. став 2. Закона о парничном поступку, Врховни суд је одлучио као у ставу првом изреке.
Врховни суд је испитао дозвољеност ревизије применом одредбе члана 410. став 2. тачка 5. у вези члана 468. став 1. и 479. став 6. Закона о парничном поступку и утврдио да ревизија није дозвољена.
Одредбом члана 468. став 1. Закона о парничном поступку, прописано је да се споровима мале вредности сматрају спорови у којима се тужбени захтев односи на потраживање у новцу које не прелази динарску противвредност 3.000 евра по средњем курсу Народне банке Србије на дан подношења тужбе.
На основу одредбе члана 479. став 6. истог Закона, против одлуке другостепеног суда којом је одлучено у спору мале вредности, ревизија није дозвољена.
Тужбе ради накнаде штете тужиоци су поднели 09.07.2021. године у парницама које су спојене ради заједничког расправљања, у смислу одредбе члана 328. став 1. Закона о парничном поступку, па су они формални супарничари на основу одредбе члана 205. истог Закона. Вредност предмета спора по тужби сваког појединог тужиоца је 4.000,00 динара, а поступак је вођен по правилима за спорове мале вредности.
Имајући у виду да је ово спор мале вредности у ком се тужбени захтев односи на потраживања у новцу, која не прелазе динарску противвредност 3.000 евра по средњем курсу Народне банке Србије на дан подношења тужби, следи да против одлуке другостепеног суда, у овој врсти спора, ревизија није дозвољена, у смислу одредбе члана 479. став 6. Закона о парничном поступку.
На основу одредбе члана 413. Закона о парничном поступку, Врховни суд је одлучио као у ставу другом изреке.
Председник већа – судија
Татјана Матковић Стефановић,с.р.
За тачност отправка
Заменик упрaвитеља писарнице
Миланка Ранковић
