Пресудом Привредног апелационог суда Пж 3951/22 од 18.05.2023. године, одбијена је као неоснована жалба туженог ОТП банка Србија АД Нови Сад и потврђена је првостепена пресуда.

Против правноснажне пресуде донете у другом степену, тужени ОТП банка Србија АД Нови Сад је изјавио благовремену ревизију због погрешне примене материјалног права, са предлогом да се о ревизији одлучи као о изузетно дозвољеној на основу члана 404. ЗПП.

Умешач АА је поднела одговор на ревизију.

Имајући у виду да умешача у поступку по ревизији није заступао пуномоћник адвокат у складу са одредбом члана 85. став 6. Закона о парничном поступку, Врховни суд није посебно разматрао одговор на ревизију.

Чланом 404. став 1. Закона о парничном поступку – ЗПП („Службени гласник РС“, бр. 72/11... 10/23–др. закон), прописано је да је ревизија изузетно дозвољена због погрешне примене материјалног права и против другостепене пресуде која не би могла да се побија ревизијом, ако је по оцени Врховног суда потребно да се размотре правна питања од општег интереса или правна питања у интересу равноправности грађана, ради уједначавања судске праксе, као и ако је потребно ново тумачење права (посебна ревизија), док је ставом 2. истог члана прописано да о дозвољености и основаности ревизије из става 1. овог члана одлучује Врховни суд у већу од пет судија.

Побијаном другостепеном пресудом правноснажно је усвојен тужбени захтев за утврђење ништавости заложне изјаве на основу које је тужени ОТП банка Србија АД Нови Сад засновао хипотеку на објекту у Новом Саду у улици Војводе Шупљикца бр. .. уписано на ЛН .. КО Нови Сад 1, који у природи представља породичну стамбену зграду бр. 1 и помоћну зграду бр. 2 саграђене на парцели кп. бр. .., ради обезбеђења потраживања тог туженог према туженом ВВ из Уговора о стамбеном кредиту бр. КС 2007/300 од 31.03.2007. године. Према датим разлозима, у поступку је утврђено да су објекти који су предмет хипотеке срушени пре давања заложне изјаве, на ком месту је изграђена зграда чија се стамбена заједница јавља као тужилац у овом поступку. Имајући у виду да предмет хипотеке није постојао у моменту заснивања исте, нижестепени судови су јединствени у оцени да је заложна изјава ништава, због чега су усвојили тужбени захтев применом одредби члана 47. и 103. Закона о облигационим односима.

Имајући у виду садржину тражене правне заштите, начин пресуђења и разлоге на којима су засноване нижестепене пресуде, Врховни суд налази да нису испуњени услови за одлучивање о ревизији као изузетно дозвољеној. Ревизијом се искључиво оспорава примена материјалног права у погледу активне легитимације стамбене заједница да захтева утврђење ништавости заложне изјаве, о чему су се нижестепени судови изјаснили применом релевантних одредби Закона о становању и одржавању стамбених зграда, у вези којих нема потребе за новим тумачењем права, нити се ради о правном питању које треба размотрити у интересу равноправности грађана или од општег интереса. Ревизијом се не указује на другачију судску праксу у предметима са истом или сличном чињеничноправном садржином.

Зато је Врховни суд применом одредбе члана 404. став 2. донео одлуку као у ставу првом изреке.

Испитујући дозвољеност ревизије тужиоца на основу члана 410. став 2. тачка 5. ЗПП, Врховни суд је оценио да ревизија није дозвољена.

Тужилац је поднео тужбу дана 18.07.2018. године. Вредност предмета спора је 100.000,00 динара, што представља противвредност од 847,03 евра по средњем курсу Народне банке Србије на дан подношења тужбе.

Одредбом члана 485. Закона о парничном поступку, прописано је да ревизија у привредним споровима није дозвољена ако вредност предмета спора побијаног дела правноснажне пресуде не прелази динарску противвредност од 100.000 евра по средњем курсу Народне банке Србије на дан подношења тужбе.

Имајући у виду да у овом привредном спору, вредност предмета спора побијане правноснажне пресуде не прелази законом прописани цензус од 100.000 евра у динарској противвредности по средњем курсу Народне банке Србије на дан подношења тужбе, ревизија није дозвољена.

Из наведених разлога, на основу члана 413. Закона о парничном поступку, одлучено је као у ставу другом изреке.

Председник већа – судија

Бранко Станић,с.р.

За тачност отправка

Заменик упрaвитеља писарнице

Миланка Ранковић