.jpg "Sudska praksa")
Република Србија
ВРХОВНИ СУД
Рев 13900/2024
30.01.2025. година
Београд
Врховни суд, у већу састављеном од судија: Добриле Страјина, председника већа, Драгане Миросављевић, др Илије Зиндовића, Марије Терзић и Зорана Хаџића, чланова већа, у парници тужиље АА из ..., ..., чији је пуномоћник Марко Михаљевић, адвокат из ... против туженог ББ из ..., чији је пуномоћник Смиљана Ристић, адвокат из ..., ради утврђења, одлучујући о ревизији тужиље изјављеној против пресуде Апелационог суда у Крагујевцу Гж 379/23 од 14.02.2023. године, у седници одржаној 30.01.2025. године, донео је
Р Е Ш Е Њ Е
НЕ ДОЗВОЉАВА СЕ одлучивање о ревизији тужиље изјављеној против пресуде Апелационог суда у Крагујевцу Гж 379/23 од 14.02.2023. године, као изузетно дозвољеној.
ОДБАЦУЈЕ СЕ, као недозвољена, ревизија тужиље изјављена против пресуде Апелационог суда у Крагујевцу Гж 379/23 од 14.02.2023. године.
О б р а з л о ж е њ е
Пресудом Основног суда у Краљеву П 1301/21 од 13.10.2022. године, ставом првим изреке, одбијен је као неоснован тужбени захтев којим је тражено да се утврди да је ништав Уговор о поклону непокретности закључен у Краљеву 11.10.2011. године између ВВ бивше из ... као поклонодавца и тужених пок. ГГ и ББ као поклонопримаца, којим уговором су тужени стекли право својине на непокретностима уписаним у листу непокретности бр. ... КО ... и бр. ... КО ... који је оверен пред Основним судом у Краљеву у предмету овере II Ов. бр. 358/2011 од 11.10.2011. године, што је тужени дужан признати и трпети промену уписа права - брисање стеченог права у корист туженог на уписаним непокретностима које су биле предмет промета по наведеном уговору код Службе за катастар непокретности у Краљеву. Ставом другим изреке, обавезана је тужиља да туженом на име трошкова парничног поступка плати 219.700,00 динара са законском затезном каматом од извршности до исплате.
Пресудом Апелационог суда у Крагујевцу Гж 379/23 од 14.02.2023. године, одбијена је као неоснована жалба тужиље и потврђена првостепена пресуда.
Против правноснажне пресуде донете у другом степену, тужиља је изјавила ревизију због погрешне примене материјалног права, с тим што је предложила да се ревизија сматра изузетно дозвољеном на основу члана 404. ЗПП.
Врховни суд је оценио да у конкретном случају нису испуњени услови из члана 404. ЗПП, јер се ради о парници ради утврђивања ништавости уговора о поклону, у којима одлука о основаности тужбеног захтева и примена материјалног права, зависе од утврђеног чињеничног стања сваког конкретног случаја, а нижестепени судови су према чињеницама утврђеним у овој правној ствари одлуку о неоснованости тужбеног захтева донели применом одговарајућих одредаба материјалног права, која је у складу са правним схватањем израженим кроз одлуке Врховног суда у којима је одлучивано о захтевима са истим или сличним чињеничним стањем и правним основом.
Имајући у виду изнето, као и да се ревизијом не указује да постоји потреба да се размотре правна питања од општег интереса или у интересу равноправности грађана, да постоји потреба новог тумачења права или неуједначена судска пракса, већ се оспорава утврђено чињенично стање и указује на битне повреде одредаба парничног поступка, Врховни суд је одлучио као у ставу првом изреке.
Испитујући дозвољеност ревизије у смислу члана 410. став 2. тачка 5. ЗПП, Врховни суд је оценио да ревизија није дозвољена.
Чланом 403. став 3. ЗПП, прописано је да ревизија није дозвољена у имовинскоправним споровима ако вредност предмета спора побијаног дела не прелази динарску противвредност 40.000 евра по средњем курсу Народне банке Србије на дан подношења тужбе.
Тужба у овој правној ствари поднета је 21.03.2012. године. Вредност предмета спора побијаног дела је 100.000.00 динара.
Имајући у виду да се у конкретној правној ствари ради о имовинскоправном спору у коме се тужбени захтев односи на неновчано потраживање, при чему вредност предмета спора побијаног дела не прелази динарску противвредност 40.000 евра, то је Врховни суд оценио да ревизија није дозвољена, применом члана 403. став 3. ЗПП.
На основу изнетог, применом члана 413. ЗПП, Врховни суд је одлучио као у ставу другом изреке.
Председник већа – судија
Добрила Страјина, с.р.
За тачност отправка
Заменик управитеља писарнице
Миланка Ранковић
